Neke stare izreke koje važe za pravnike i kriminaliste (II deo)
UDK: 340.113
NEKE STARE IZREKE KOJE VAŽE ZA PRAVNIKE I KRIMINALISTE (II deo)
Prof. dr sc. Duško Modly, redovni profesor pravnih fakulteta u Zagrebu i Rijeci.
Prof. dr sc. Adnan Duraković, vanredni profesor Pravnog fakulteta u Zenici.
Rezime: Rad sadrži stare izreke koje važe za pravnike i kriminaliste, a koje predstavljaju ostavštinu starih pravnika i filozofa za kojima posežu savremenici. Poslovice sadrže sažeto i praktično iskustvo, jasne same po sebi bez dodatnog dokazivanja. One predstavlju dragulje društvene psihologije provjerene kroz vrijeme sa određenom dozom estetike. Kao ideje one ulaze u srca i umove ljudi utičući na njihovu filozofiju i djelovanje. Koja će se filozofija odabrati zavisi od karaktera ljudi. Stoga i ovaj rad koji smo sačinili iz brojnih izvora ima svrhu u tome da će neke od izreka koristiti mudrima.
Ključne riječi: izreke, pravo, kriminalistika.
Univerzalistička zamisao globalizma o svetskoj državi, pravu i vladavini prava
UDK: 340.12/.13
342.22
UNIVERZALISTIČKA ZAMISAO GLOBALIZMA O SVETSKOJ DRŽAVI, PRAVU I VLADAVINI PRAVA*
Dr Dragan M. Mitrović, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
*Ovaj članak je rezultat rada na istraživačkom projektu Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu za 2018. godinu pod nazivom „Identitetski preobražaj Srbije“.
Rezime: Univerzalističke zamisli oduvek predstavljaju postojan sadržaj ljudskog razmišljanja o organizovanju sveta i vladanju na sveobuhvatan način. Počev od najstarijih sačuvanih artefakata i kasnijih zapisa, od Sumera i Vavilona do današnjih dana, neprekinuto provejava ideja o blagodetima jednog sveobuhvatnog ustrojstva ljudske zajednice. Nevolja je u tome što je u modernom dobu, a naročito u XIX i XX veku, ta univerzalistička ideja doživela dve suštinski različite interpretacije. Prva je internacionalistička, a druga globalistička. Prva računa sa nužnim razlikama i priznaje ih, dok druga te razlike teži da ukine i svede ih na folklor. Danas se najnovije promene, naročito promene u razvijenim liberalnim demokratskim društvima, odvijaju u znaku zamisli globalizma, a na štetu internacionalizma, znatno kompromitovanog u prvoj polovini XX veka.
Kada je reč o svetskoj državi, očigledno, ona predstavlja posebnu varijantu moderne globalističke zamisli o državi razvijenoj do krajnjih granica u teritorijalnom, personalnom, vlastodržačkom, kulturnom, informatičkom, ekološkom i svakom drugom smislu. Tu korporativističku zamisao o jednoj superdržavi federalnog tipa ili barem jednoj svetskoj vladi dopunjava zamisao o tzv. civilnom društvu kao nekakvoj protivteži nastojanjima svetskih vlastodržaca i brani od nasrtaja na njegove preostale demokratske i autonomne sadržaje.
Kad je reč o svetskom pravu, dovoljno je reći da bi svetska država kao ničim ograničena tvorevina mogla da donosi univerzalno obavezne propise. Ona pravno nikome ne bi odgovarala. Na stvaranju takvog univerzalnog prava odavno se radi. To se i danas čini donošenjem brojnih predloga, zaključaka ili agendi Ujedinjenih nacija (naročito Agenda 21 i 30), istrajavanjem na donošenju drugih globalističkih dokumenata (TTIP, TISA itd), ali i sve raširenijim korišćenjem pravnih transplantata koji ubrzavaju globalizovanje prava.
Kad je reč o svetskoj vladavini prava, nju je teško zamisliti samo kao nekakvu globalnu vladavinu koja počiva na zamislima o tzv. kosmopolitskoj demokratiji, svetskom građaninu i svetskom parlamentu, jer je u centru interesovanja globalista i dalje stvaranje ničim sputane moći svetske države a ne interes njenih budućih atomiziranih građana – državljana. Budući da se radi o privlačnim himerama, postaje sve jasnije da možda sve to nije ni potrebno u slučaju uspostavljanja eugeničke globalne diktature nad ostatkom nekadašnjeg čovečanstva. Ne postoje naznake ili dokazi da bi bilo drugačije. Postoje samo uveravanja u blagodeti jednog sveobuhvatnog ili univerzalnog (kosmopolitskog, u zamislima globalista) ustrojstva ljudske zajednice koja bi trebalo da broji do 300 miliona preživelih članova čovečanstva, barem kako je zapisano na spomeniku poznatom pod nazivom Georgia Guidestone.
Ključne reči: univerzalizam, globalizam, svetska država, pravo, vladavina prava.
Neke stare izreke koje važe za pravnike i kriminaliste (I deo)
UDK: 340.113
NEKE STARE IZREKE KOJE VAŽE ZA PRAVNIKE I KRIMINALISTE (I deo)
Prof. dr sc. Duško Modly, redovni profesor pravnih fakulteta u Zagrebu i Rijeci.
Prof. dr sc. Adnan Duraković, vanredni profesor Pravnog fakulteta u Zenici.
Rezime: Rad sadrži stare izreke koje važe za pravnike i kriminaliste, a koje predstavljaju ostavštinu starih pravnika i filozofa za kojima posežu savremenici. Poslovice sadrže sažeto i praktično iskustvo, jasne same po sebi bez dodatnog dokazivanja. One predstavlju dragulje društvene psihologije provjerene kroz vrijeme sa određenom dozom estetike. Kao ideje one ulaze u srca i umove ljudi utičući na njihovu filozofiju i djelovanje. Koja će se filozofija odabrati zavisi od karaktera ljudi. Stoga i ovaj rad koji smo sačinili iz brojnih izvora ima svrhu u tome da će neke od izreka koristiti mudrima.
Ključne riječi: izreke, pravo, kriminalistika.
Božanstvo i pravo
UDK: 340.12/.13
BOŽANSTVO I PRAVO*
Dr Dragan M. Mitrović, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
* Ovaj članak je rezultat rada na istraživačkom projektu Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu za 2019. godinu pod nazivom „Identitetski preobražaj Srbije“ koji finansira Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu.
Rezime: Možda je na pitanje zašto je izabrana upravo ova a ne neka druga tema odgovor sadržan u sledećem: najveća opasnost za većinu nas nije u tome što je naš cilj isuviše visoko i što ga ne dostižemo, nego u tome što je isuviše nisko i što ga dostižemo.
Na osnovu sačuvanih artefakata i najstarijih pravnih spomenika mogu se zamisliti četiri faze u razvoju veze božanstva i prava: prva je pretpostavljena vladavina bogova i božanskih zakona, u kojoj se bogovi ili bog pojavljuju kao tvorci i izvršioci prava nad ljudima; druga je vladavina božjih namesnika, tj. nešto poznatija faza u kojoj bogovi podaruju božanske zakone izabranim pojedincima koji vladaju u ime božanstva i staraju se o sprovođenju prava nad ljudima; treća je prihvaćena i dobro poznata vladavina ljudskih vladara kao stvaralaca i izvršilaca naknadno idealizovanog ljudskog prava, prethodno miropomazanih od strane nekog verskog autoriteta; četvrta je naša sadašnjost koju predstavlja vladavina izabranih laičkih vladara ili predstavničkih organa državne vlasti, koji zasebno ili zajedno stvaraju i sprovode vladavinu svetovnih zakona i prava.
Ali, to nije kraj, jer ljudski vladari postoje, i danas se ponašaju kao da su bogovi. Samo su u senci, izvan javne scene koju oličava zvanična vlast, koja ih sluša, dela po njihovim zapovestima a prikazuje sebe kao ispravnu i pravednu. Dakle, bogovi i vladari i dalje postoje, samo nisu astronauti sa drugih planeta, božji namesnici na zemlji ili miropomazana ljudska bića. Danas su oni skriveni, nevidljivi i skoro nepoznati, dok je pravo postalo još važnije sredstvo za meko sprovođenje vlasti nad ljudima. I samo pravo je postalo neka vrsta božanstva. Malo se toga suštinski promenilo tokom proteklih šest milenijuma.
Novi svetski poredak je 29. januara 1991. godine zvanično najavio tadašnji američki predsednik Džordž Buš Stariji u svom obraćanju američkom Kongresu. I dok jedni smatraju da je reč samo o političkoj frazi, drugi misle da je reč o stvaranju novog feudalnog ili robovlasničkog svetskog poretka, treći o ukidanju sadašnjih država i nacija u korist totalitarne Svetske države ili barem Svetske vlade korporativnog tipa, četvrti o suštinskoj promeni ljudskog bića u duhu eugenike, transhumanizma itd. Jedno je sigurno: globalisti žele da u potpunosti preobraze sve što je vezano za današnje društvo. To uključuje ekonomiju, vladu, zabavu, društvene odnose, porodicu, pa čak i religijska verovanja.
Ključne reči: božanstvo, istorija, pravo, zakonici, vladar, vladavina prava.