Stečaj povezanih privrednih društava
UDK: 347.736
STEČAJ POVEZANIH PRIVREDNIH DRUŠTAVA
Dr Dragiša B. Slijepčević, sudija Ustavnog suda Srbije.
Rezime: Zakonom o stečaju nije posebno uređeno pitanje sprovođenja zajedničkog postupka stečaja nad svim povezanim privrednim društvima. Zato je u praksi sporno da li se i pod kojim uslovima može sprovesti takav postupak. Sistematskim i logičkim tumačenjem može se pouzdano zaključiti da je takav postupak pravno moguće sprovesti u okviru postojećeg normativnog uređenja stečaja. Zato je potrebno prethodno doneti rešenje o spajanju već pokrenutih postupaka stečaja nad povezanim privrednim društvima. Time se stvaraju neophodne procesnopravne pretpostavke za sprovođenje jedinstvenog postupka unovčenjem novine, ili prodajom svih povezanih privrednih društava kao pravnih lica. Novčana sredstva ostvarena unovčenjem imovine povezanih društava raspoređuju se na svakog od njih srazmerno prethodno utvrđenom procentu tržišne vrednosti njihove pojedinačne imovine u odnosu na ukupnu procenjenu vrednost celokupne imovine svih povezanih društava i tako utvrđuje zasebna stečajna masa svakog povezanog privrednog društva koja će predstavljati predmet namirenja njihovih pojedinačnih poverilaca u skladu sa zakonom propisanim isplatnim redovima. Nad povezanim privrednim društvima može se sprovesti jedinstven postupak reorganizacije usvajanjem zajednički predloženog unapred pripremljenog plana za sva povezana privredna društva. Jedinstveni postupak reorganizacije povezanih društava se može sprovesti i nakon pokretanja stečajnog postupka, uz uslov da se prethodno donese rešenje o spajanju svih postupaka stečaja nad tim licima i zajednički predložen plan za sve njih usvoji na način i pod uslovima propisanim odredbom člana 165. Zakona o stečaju.
Ključne reči: povezana privredna društva; jedinstven postupak stečaja; rešenje o spajanju postupka stečaja; jedinstvena reorganizacija.
Povezana lica u stečaju
UDK: 347.736
POVEZANA LICA U STEČAJU
Tamara Marković, sud. savetnik Privrednog apelacionog suda.
Miroslav Nikolić, sudija Privrednog apelacionog suda.
Rezime: Ekonomska i pravna samostalnost su značajne odrednice privrednih subjekata u tržišnoj privredi. Bitna obeležja te samostalnosti ogledaju se u samostalnom donošenju i vođenju poslovne i ekonomske politike, pa i u slobodnom povezivanju sa drugim subjektima. Povezivanje podrazumeva širok spektar odnosa i veza u poslovnim operacijama između različitih subjekata.
Pojam povezanih lica, u zavisnosti od toga da li se radi o povezivanju u odnosu na fizičko ili pravno lice, određen je Zakonom o privrednim društvima.
Zakon o stečajnom postupku nije regulisao pojam i tretman povezanih lica u stečaju. Problem je tretiran isključivo u okviru ograničenih domena primene pojedinih odredbi Zakona o privrednim društvima i to kroz institut zloupotrebe pravnog lica, povrede pravila sukoba interesa i zabrane konkurencije i naknade štete.
Zakonom o stečaju, a potom i Izmenama i dopunama Zakona o stečaju od 13. 8. 2014. godine, detaljnije je uređen pojam i položaj lica povezanih sa stečajnim dužnikom. Time je omogućeno ostvarenje ciljeva – povećanje stepena zaštite i namirenja poverilaca i sprečavanje primećenih zloupotreba u praksi.
Efikasan stečajni sistem neophodni je deo tržišne ekonomije jer obezbeđuje sigurnost poveriocima. Novi koncept stečajnog postupka predviđen Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o stečaju, stavlja u pogodniji položaj poverioce time što radikalno reguliše položaj poverilaca – lica povezanih sa stečajnim dužnikom.
Pri tome, ograničenja koja je novi zakonski tekst predvideo u odnosu na povezana lica, ne bi trebala da naruše pravnu sigurnost u pogledu odobravanja zajmova koji služe dopunjavanju kapitala između stečajnog dužnika i sa njim povezanih lica.
Ključne reči: pojam povezanih lica, Zakon o privrednim društvima, Zakon o stečajnom postupku, Zakon o stečaju, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o stečaju, odbor poverilaca, pobijanje pravnih radnji stečajnog dužnika, reorganizacija, stečaj povezanih društava
Primena i neizvršenje plana reorganizacije
UDK: 347.736
PRIMENA I NEIZVRŠENJE PLANA REORGANIZACIJE
Dr Dragiša B. Slijepčević, sudija Ustavnog suda Srbije.
Rezime: Usvojeni plan reorganizacije predstavlja izvršnu ispravu za sva potraživanja koja su njime obuhvaćena. U protivnom, samo se presudom parničnog suda može odrediti da se pod istim uslovima iz plana namire i potraživanja koja u njemu nisu navedena. Takođe, utvrđujućom presudom se može obezbediti namirenje i neobuhvaćenih potraživanja u unapred pripremljenom planu reorganizacije, ako dužnik odbija njihovo dobrovoljno izmirenje. Pravna dejstva proizvodi i usvojeni a neizvršeni plan reorganizacije i nakon pokretanja novog stečajnog postupka zbog njegovog neizvršenja. Stoga se konačna sudbina neizmirenih potraživanja po neizvršenom planu reorganizacije opredeljuje njihovim namirenjem u skladu sa sprovedenim postupkom završne deobe, odnosno usvajanjem novog plana reorganizacije. Novim planom reorganizacije se utvrđuju novi uslovi namirenja tih potraživanja i određuje se da se sa danom pravosnažnosti rešenja o potvrđivanju novousvojenog plana obustavlja dalja primena prethodnog plana reorganizacije zbog čijeg neizvršenja je pokrenut novi stečajni postupak.
Ključne reči: usvojeni plan reorganizacije; pravno dejstvo usvojenog plana reorganizacije; neizvršenje plana reorganizacije; pravne posledice neizvršavanja plana reorganizacije.
Odgovornost države zbog nemogućnosti namirenja potraživanja usled restrukturiranja dužnika
UDK: 338.246.025.88(497.11)
347.952.5
ODGOVORNOST DRŽAVE ZBOG NEMOGUĆNOSTI NAMIRENJA POTRAŽIVANJA USLED RESTRUKTURIRANJA DUŽNIKA
Milan Stanić, sudija Ustavnog suda Republike Srbije.
Rezime: Restrukturiranje je kao pravni institut prvi put uvedeno u pravni poredak Republike Srbije donošenjem Zakona o privatizaciji (“Sl. glasnik RS”, br. 38/2001 od 29. 6. 2001). Zakonodavac se opredelio za koncept tzv. privatizacionog restrukturiranja, sa ciljem da se statusnim, odnosno organizacionim promenama ili poravnanjima iz dužničko-poverilačkih odnosa i drugim promenama koje se odnose na subjekt privatizacije omogući prodaja njegovog kapitala ili imovine.
Prateći praksu Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda Srbije, proizlaze jasni stavovi da je država u obavezi da nadoknadi podnosiocima predstavki odnosno ustavnih žalbi potraživanja prema preduzećima koja su u većinskom društvenom odnosno državnom vlasništvu, a nalaze se u postupku stečaja ili restrukturiranja.
Prema sada važećim propisima krajnji rok za privatizaciju neprivatizovanih privrednih subjekata po novom Zakonu o privatizaciji oročen je sa 31. decembrom 2015. godine. Naplata potraživanja je još uvek ograničena jer rokovi za obustavljanje izvršenja nisu istekli. Stoga bi valjalo ozbiljno razmotriti celishodnost i svrsishodnost modela restrukturiranja, ako ni zbog čega drugog, onda zbog mogućnosti da se novim zakonskim rešenjima postupak privatizacije i restrukturiranja, po ko zna koji put ponovo produži i naplata potraživanja poverilaca odlaže unedogled.
Ključne reči: Zakon o privatizaciji, restrukturiranje, Evropski sud za ljudska prava, Ustavni sud Srbije.