MARGARI PROTIV GRČKE

MARGARI PROTIV GRČKE
Predstavka br. 36705/16
20. 6. 2023. godine

Podnositeljica predstavke je Eleni Margari, grčka državljanka.
Gospođa Margari je 2015. godine uhapšena u vezi sa krivičnim delima vezanim za prevaru i falsifikovanje. Slučaj se odnosi na odobrenje javnog tužioca prvostepenog suda u Atini da se objave fotografije i lični podaci sedmoro optuženih – uključujući gospođu Margari – u štampi i na internetu šest meseci nakon podizanja optužnice.
Pozivajući se na član 8. (pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života) i član 13. (pravo na delotvoran pravni lek) Evropske konvencije, gđa Margari se žali na objavljivanje njene fotografije i ličnih podataka u štampi nakon što je optužena.
Evropski sud je, između ostalog, istakao da iako obaveza da se pribavi pristanak optuženog pre objavljivanja njegove ili njene fotografije i optužbi s kojima se suočava može biti u suprotnosti sa svrhom zakona, podnositeljka predstavke je trebalo da budei obaveštena pre objavljivanja njene fotografije i detalja o nerešenim krivičnim prijavama, budući da činjenica da je predmet krivičnog postupka nije umanjila obim šire zaštite njenog privatnog života koju je uživala kao „obična osoba“. Evropski sud je dalje istakao da podnositeljka predstavke nije imala pravo žalbe na nalog tužioca za objavljivanje njene fotografije i ličnih podataka. Sud je takođe uzeo u obzir argument podnositeljke predstavke da je optužena samo za lakši a ne za teži oblik krivičnog dela pridruživanja kriminalnoj organizaciji. Dok su u nalogu tužioca dovoljno jasno opisana tačna krivična djela za koja je podnositeljka predstavke optužena, u policijskom saopštenju nije napravljena razlika među optuženima. Evropski sud je istakao da je od najveće važnosti da kada se objavljuju osetljivi podaci u kontekstu krivičnog postupka ili u kontekstu istrage krivičnih dela, da ti podaci tačno odražavaju situaciju i optužbe koje se vode protiv optuženog, imajući u vidu i poštovanje pretpostavke nevinosti. Sud je zaključio da mešanje u pravo podnositeljke predstavke na poštovanje njenog privatnog života izazvano nalogom tužioca i saopštenjem policije nije bilo dovoljno opravdano u konkretnim okolnostima slučaja i, bez obzira na polje slobodne procene nacionalnog suda, u takvim stvarima bilo je nesrazmerno legitimnim ciljevima kojima se težilo. Shodno tome, došlo je do povrede člana 8. Konvencije.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka – pogrešna ocena otežavajućih okolnosti

KRIVIČNO PRAVO
PROCESNO PRAVO

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka – pogrešna ocena otežavajućih okolnosti
30
Obeležje krivičnog dela ne može se uzeti u obzir kao otežavajuća okolnost, ukoliko ono čini konstitutivni element krivičnog dela, jer bi se radilo o povredi odredbe iz člana 54. stav 3. KZ-a, osim u slučaju zakonskog izuzetka kada takva okolnost prelazi meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela ili određenog oblika krivičnog dela, ili ako postoje dve ili više ovakve okolnosti, a samo jedna je dovoljna za postojanje težeg, odnosno lakšeg oblika krivičnog dela.

Vršenje roditeljskog prava

PORODIČNO PRAVO

Vršenje roditeljskog prava

Ukoliko roditelji nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava ili sud proceni da njihov sporazum nije u najboljem interesu deteta, odluku o poveravanju zajedničkog deteta jednom roditelju i o načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem, donosi sud ceneći najbolji interes deteta.

NAPLATA POTRAŽIVANJA NA OSNOVU VERODOSTOJNE ISPRAVE I ODGOVARAJUĆI POSTUPAK II deo

Isplata osnovne zarade

RADNO PRAVO

Isplata osnovne zarade

Za standardni učinak i puno radno vreme zaposlenom ne može biti isplaćena osnovna zarada u vrednosti nižoj od minimalne zarade utvrđene za isti period odlukom Socijalno-ekonomskog saveta.

Pravni interes za podnošenje tužbe za utvrđenje

PROCESNO PRAVO

Pravni interes za podnošenje tužbe za utvrđenje

Za podnošenje dekleratorne tužbe, odnosno tužbe za utvrđenje, tužilac treba da učini verovatnim postojanje pravnog interesa za njeno podnošenje, odnosno treba da učini verovatnim da će ako njegov zahtev bude usvojen, to za njega predstavlja ostvarenje određene pravne koristi, koju bez sudske odluke ne bi mogao ostvariti.

Obaveza prijave neprekidnog boravka u inostranstvu duže od 90 dana

PREKRŠAJNO PRAVO
Obaveza prijave neprekidnog boravka u inostranstvu duže od 90 dana

Građani koji odlaze u inostranstvo s namerom da neprekidno borave u inostranstvu duže od 90 dana dužni su da, pre odlaska, nadležnom organu prijave privremeni boravak u inostranstvu.

UTICAJ ODLUKA USTAVNOG SUDA NA SUDSKU PRAKSU U UPRAVNOM SPORU

TEMA BROJA

upravn0 pravo

UDK: 342.9(497.11)
342.565.2
UTICAJ ODLUKA USTAVNOG SUDA NA SUDSKU PRAKSU U UPRAVNOM SPORU

* Radojka Marinković, sudija, predsednica Upravog suda.
Rezime: Vladavina prava je osnovna pretpostavka Ustava Republike Srbije i počiva na neotuđivim ljudskim pravima. Pravni poredak u Republici Srbiji je jedinstven, a uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Odnos tri grane vlasti zasniva se na međusobnom proveravanju i ravnoteži. Sudska vlast je nezavisna od zakonodavne i izvršne vlasti. Sudske odluke može preispitivati samo nadležni sud u zakonom propisanom postupku, a Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi. Ustavni sud nije deo sudske vlasti, već je samostalan i nezavisan državni organ, koji štiti ustavnost i zakonitost, kao i ljudska i manjinska prava i slobode. U referatu se obrađuju pravna pitanja sukobljena u odnosu Ustavnog suda i sudske vlasti zbog kasatornog dejstva odluka Ustavnog suda na sudske odluke i to da li Ustavni sud odlukom o usvajanju ustavne žalbe može poništiti pravnosnažnu sudsku odluku, posebno odluku najvišeg suda u zemlji i koje su granice aktivizma ustavnog sudovanja koje ne zadiru u nadležnost sudske vlasti, kada Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi pribegava tumačenju materijalnopravnih odredaba zakona i pravnih instituta. Kroz prikaz odluka Ustavnog suda, referat otvara i pitanje ekstenzivnog tumačenja zakonskih odredbi kojima Ustavni sud daje ono od mogućih značenja za koje nalazi da je spojivo sa ustavnim normama, nalazeći da njihova direktna primena nije ustavnopravno prihvatljiva, dok sama sporna odredba ostaje na snazi i njihov uticaj na sudsku praksu u upravnom sporu, ali i konzistentnost i koherentnost unutrašnjeg pravnog poretka.
Ključne reči: vladavina prava, jednistvenost pravnog poretka, sudska vlast, Ustavni sud, normativna kontrola, ustavna žalba, upravni spor.

Radni odnos civilnog lica primljenog u službu u Vojsci Srbije na određeno vreme

UPRAVNO PRAVO

Radni odnos civilnog lica primljenog u službu u Vojsci Srbije na određeno vreme

Radni odnos civilnog lica, primljenog u službu u Vojsci Srbije na određeno vreme zbog povećanog obima posla, ne može trajati duže od 12 meseci.

Odgovornost roditelja za štetu koju prouzrokuje maloletno dete

OBLIGACIONO PRAVO
Odgovornost roditelja za štetu koju prouzrokuje maloletno dete

I u slučaju kada je u vreme štetnog događaja maloletno dete bilo pod neposrednim nadzorom škole ili druge ustanove, roditelji maloletnog lica koje je navršilo sedam godina života odgovaraju za štetu koju ono prouzrokuje drugima, pod uslovom da se postupci maloletnog deteta imaju smatrati posledicom njegovog lošeg vaspitanja, propusta u vaspitanju, a koje se kao takvo može pripisati u krivicu njegovih roditelja.