SISTEMSKI NAČIN UREĐENJA RADNIH ODNOSA I POSEBNI ZAKONI II deo
NEDOUMICE
RADNO PRAVO
SISTEMSKI NAČIN UREĐENJA RADNIH ODNOSA I POSEBNI ZAKONI
II deo
UDK: 349.22
* Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.
Rezime: U oceni da li je ostvarena zaštita jedinstva pravnog poretka kod ustavne kontrole posebnog zakona nije dovoljno izvršiti njegovo vrednovanje, kada postoje dva ili više organskih zakona samo u odnosu na jedan od njih. Nužno je prethodno oceniti njihov odnos i utvrditi koji od njih ima karakter pravno važnog sistemskog zakona sa obrazloženim razlozima u toj nameni. Za odgovor na to pitanje u članku su dati razlozi za zaključak: da je to onaj zakon koji uređuje merodavnu društvenu oblast. Tako, na primer, Zakon o radu je matični zakon za radnopravni režim na istu temu. Uslov je da norma organskog zakona koja uređuje određeni društveni odnos nije drugačije propisala.
Ključne reči: sistemski zakoni, posebni zakoni, jedinstvo pravnog poretka.
II deo
UDK: 349.22
* Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.
Rezime: U oceni da li je ostvarena zaštita jedinstva pravnog poretka kod ustavne kontrole posebnog zakona nije dovoljno izvršiti njegovo vrednovanje, kada postoje dva ili više organskih zakona samo u odnosu na jedan od njih. Nužno je prethodno oceniti njihov odnos i utvrditi koji od njih ima karakter pravno važnog sistemskog zakona sa obrazloženim razlozima u toj nameni. Za odgovor na to pitanje u članku su dati razlozi za zaključak: da je to onaj zakon koji uređuje merodavnu društvenu oblast. Tako, na primer, Zakon o radu je matični zakon za radnopravni režim na istu temu. Uslov je da norma organskog zakona koja uređuje određeni društveni odnos nije drugačije propisala.
Ključne reči: sistemski zakoni, posebni zakoni, jedinstvo pravnog poretka.
SISTEMSKI NAČIN UREĐENJA RADNIH ODNOSA I POSEBNI ZAKONI I deo
NEDOUMICE
RADNO PRAVO
UDK: 349.22
SISTEMSKI NAČIN UREĐENJA RADNIH ODNOSA I POSEBNI ZAKONI
I deo
* Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.
Rezime: U oceni da li je ostvarena zaštita jedinstva pravnog poretka kod ustavne kontrole posebnog zakona nije dovoljno izvršiti njegovo vrednovanje, kada postoje dva ili više organskih zakona samo u odnosu na jedan od njih. Nužno je prethodno oceniti njihov odnos i utvrditi koji od njih ima karakter pravno važnog sistemskog zakona sa obrazloženim razlozima u toj nameni. Za odgovor na to pitanje u članku su dati razlozi za zaključak: da je to onaj zakon koji uređuje merodavnu društvenu oblast. Tako, na primer, Zakon o radu je matični zakon za radnopravni režim na istu temu. Uslov je da norma organskog zakona koja uređuje određeni društveni odnos nije drugačije propisala.
Ključe reči: sistemski zakoni, posebni zakoni, jedinstvo pravnog poretka.
SISTEMSKI NAČIN UREĐENJA RADNIH ODNOSA I POSEBNI ZAKONI I deo
NEDOUMICE
RADNO PRAVO
UDK: 349.22
SISTEMSKI NAČIN UREĐENJA RADNIH ODNOSA I POSEBNI ZAKONI
I deo
I deo
* Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.
Rezime: U oceni da li je ostvarena zaštita jedinstva pravnog poretka kod ustavne kontrole posebnog zakona nije dovoljno izvršiti njegovo vrednovanje, kada postoje dva ili više organskih zakona samo u odnosu na jedan od njih. Nužno je prethodno oceniti njihov odnos i utvrditi koji od njih ima karakter pravno važnog sistemskog zakona sa obrazloženim razlozima u toj nameni. Za odgovor na to pitanje u članku su dati razlozi za zaključak: da je to onaj zakon koji uređuje merodavnu društvenu oblast. Tako, na primer, Zakon o radu je matični zakon za radnopravni režim na istu temu. Uslov je da norma organskog zakona koja uređuje određeni društveni odnos nije drugačije propisala.
Ključe reči: sistemski zakoni, posebni zakoni, jedinstvo pravnog poretka.
ŽALBA NA PRESUDU U SVETLU PRAKTIČNIH ASPEKATA APSOLUTNO I RELATIVNO BITNIH POVREDA KRIVIČNOG POSTUPKA II deo
NEDOUMICE
KRIVIČNO PRAVO
UDK: 343.156(497.11)
ŽALBA NA PRESUDU U SVETLU PRAKTIČNIH ASPEKATA APSOLUTNO
I RELATIVNO BITNIH POVREDA KRIVIČNOG POSTUPKA
II deo
* Nikola Pantelić, viši javni tužilac u Beogradu.
Rezime: Tekst analizira ulogu žalbe u krivičnom postupku kao osnovnog pravnog sredstva za ispravljanje sudskih grešaka. U tekstu se podvlači šta žalba mora sadržati tj. propisane elemente i konkretne žalbene osnove kako bi bila pravno delotvorna. Posebno su razrađene apsolutno i relativno bitne povrede odredaba krivičnog postupka, koje mogu dovesti do ukidanja presude. Istaknuta je praksa domaćih i evropskih sudova u tumačenju pravila o nepristrasnosti sudije i razlozima za izuzeće. Zaključuje se da formalne greške postaju apsolutne tek kada zadovolje određene sadržinske uslove, a sam tekst ima jasan cilj da pruži praktični vodič za kvalitetnu izradu žalbe.
Ključne reči: žalba, bitne povrede, krivični postupak, nepristrasnost, presuda.
ŽALBA NA PRESUDU U SVETLU PRAKTIČNIH ASPEKATA APSOLUTNO I RELATIVNO BITNIH POVREDA KRIVIČNOG POSTUPKA I deo
NEDOUMICE
KRIVIČNO PRAVO
UDK: 343.156(497.11)
ŽALBA NA PRESUDU U SVETLU PRAKTIČNIH ASPEKATA APSOLUTNO I RELATIVNO BITNIH POVREDA KRIVIČNOG POSTUPKA
I deo
* Nikola Pantelić, viši javni tužilac u Beogradu.
Rezime: Tekst analizira ulogu žalbe u krivičnom postupku kao osnovnog pravnog sredstva za ispravljanje sudskih grešaka. U tekstu se podvlači šta žalba mora sadržati tj. propisane elemente i konkretne žalbene osnove kako bi bila pravno delotvorna. Posebno su razrađene apsolutno i relativno bitne povrede odredaba krivičnog postupka, koje mogu dovesti do ukidanja presude. Istaknuta je praksa domaćih i evropskih sudova u tumačenju pravila o nepristrasnosti sudije i razlozima za izuzeće. Zaključuje se da formalne greške postaju apsolutne tek kada zadovolje određene sadržinske uslove, a sam tekst ima jasan cilj da pruži praktični vodič za kvalitetnu izradu žalbe.
Ključne reči: žalba, bitne povrede, krivični postupak, nepristrasnost, presuda.
NAPLATA POTRAŽIVANJA NA OSNOVU VERODOSTOJNE ISPRAVE I ODGOVARAJUĆI POSTUPAK II deo
NEDOUMICE
procesno pravo
UDK: 347.952(497.11)
NAPLATA POTRAŽIVANJA NA OSNOVU VERODOSTOJNE ISPRAVE I ODGOVARAJUĆI POSTUPAK
II deo
* Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.
Rezime: Kada je osnov potraživanja verodostojna isprava, tada je po zakonskoj naredbi inicijalno merodavan izvršni postupak, a za slučaj da izvršni dužnik učini verovatnim razloge upotrebljene u prigovoru na rešenje o izvršenju koje je doneto na osnovu verodostojne isprave, dalji postupak se nastavlja u parnici a sud zastaje sa izvršnim postupkom, koji će se u svakom slučaju nastaviti. Njegov dalji tok tada određuje sadržaj pravnosnažne sudske odluke donete po pravilima parničnog postuka. Isključeno je u ovom slučaju neposedno podnošenje tužbe sudu, jer to nije slobodan izbor poverioca u materijalnom smislu. U članku su izloženi razlozi na tu temu.
Ključne reči: subjektivna građanska prava, predlog za izvršenje, verodostojna isprava, izvršni postupak, tužba, parnica.
NAPLATA POTRAŽIVANJA NA OSNOVU VERODOSTOJNE ISPRAVE I ODGOVARAJUĆI POSTUPAK
II deo
* Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.
Rezime: Kada je osnov potraživanja verodostojna isprava, tada je po zakonskoj naredbi inicijalno merodavan izvršni postupak, a za slučaj da izvršni dužnik učini verovatnim razloge upotrebljene u prigovoru na rešenje o izvršenju koje je doneto na osnovu verodostojne isprave, dalji postupak se nastavlja u parnici a sud zastaje sa izvršnim postupkom, koji će se u svakom slučaju nastaviti. Njegov dalji tok tada određuje sadržaj pravnosnažne sudske odluke donete po pravilima parničnog postuka. Isključeno je u ovom slučaju neposedno podnošenje tužbe sudu, jer to nije slobodan izbor poverioca u materijalnom smislu. U članku su izloženi razlozi na tu temu.
Ključne reči: subjektivna građanska prava, predlog za izvršenje, verodostojna isprava, izvršni postupak, tužba, parnica.
NAPLATA POTRAŽIVANJA NA OSNOVU VERODOSTOJNE ISPRAVE I ODGOVARAJUĆI POSTUPAK I deo
NEDOUMICE
PROCESNO PRAVO
UDK: 347.952(497.11)
NAPLATA POTRAŽIVANJA NA OSNOVU VERODOSTOJNE ISPRAVE I ODGOVARAJUĆI POSTUPAK
I deo
* Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.
Rezime: Kada je osnov potraživanja verodostojna isprava, tada je po zakonskoj naredbi inicijalno merodavan izvršni postupak, a za slučaj da izvršni dužnik učini verovatnim razloge uporebljene u prigovoru na rešenje o izvršenju koje je doneto na osnovu verodostojne isprave, dalji postupak se nastavlja u parnici a sud zastaje sa izvršnim postupkom, koji će se u svakom slučaju nastaviti. Njegov dalji tok tada određuje sadržaj pravnosnažne sudske odluke donete po pravilima parničnog postuka. Isključeno je u ovom slučaju neposedno podnošenje tužbe sudu, jer to nije slobodan izbor poverioca u materijalnom smislu. U članku su izloženi razlozi na tu temu.
Ključne reči: subjektivna građanska prava, predlog za izvršenje, verodostojna isprava, izvršni postupak, tužba, parnica.
ODGOVORNOST REPUBLIKE SRBIJE ZA GREŠKE U RADU SUDA
OBLIGACIONO PRAVO
NEDOUMICE
UDK: 347.962.6(497.11)
ODGOVORNOST REPUBLIKE SRBIJE ZA GREŠKE U RADU SUDA
* Maja Gluščević, advokat iz Niša.
Rezime: Neposredni povod za ovaj rad je propust u radu Osnovnog suda u Nišu u parnici za naknadu nematerijalne štete. Naime, tužilja je kao drugotuženog označila osiguravajuće društvo i nakon održanog pripremnog ročišta, od strane punomoćnika tužilje, nakon što je izvršen uvid u polisu osiguranja putnika u javnom prevozu, utvrđeno je da drugotuženi nije pasivno legitimisan da bude tuženi u toj parnici i samim tim odmah nakon dva radna dana od dana održavanja pripremnog ročišta, tužilja je precizirala tužbeni zahtev u pogledu pravilnog označenja osiguravajućeg društva, koje po polisi i treba da bude tuženi i pasivno je legitimisan. Prvooznačeno osiguravajuće društvo bi na taj način eventualno imalo pravo samo na naknadu troškova odgovora na tužbu i pristupa pripremnom ročištu, ovako zbog propusta u radu suda, precizirani tužbeni zahtev sa pravilnim označenjem tuženog nikada nije združen spisima predmeta, zbog čijeg propusta je tužilja nakon okončanja parnice snosila troškove u visini od nekih 80.000,00 dinara, jer je postupak vođen pune dve godine. Sudija se pravdala da je predmet bio kod veštaka, ali podnesak kojim je tužilja pravilno označila tuženog je podnet sudu svega dva dana nakon održanog pripremnog ročišta, pa samim tim spis predmeta nikako nije mogao da bude kod veštaka radi veštačenja, jer je isto obavljeno tek nakon saslušanja tužilje kao stranke. Ono što je još interesantnije je činjenica da uvidom u libru evidentno stoji da je punomoćnik tužilje predao precizirani tužbeni zahtev i to kog datuma i kada, pa je sasvim nesuvislo da nikad nije združen spisima predmeta. Nakon uložene žalbe od strane prvooznačenog osiguravajućeg društva da isto nije pasivno legitimisano da bude tuženi u parnici za naknadu štete, Apelacioni sud u Nišu ukida presudu Osnovnog suda u Nišu i nakon dve godine, tužilja ukazuje sudu da je dva dana nakon pripremnog ročišta izvršila preciziranje i pravilno označenje tuženog, što prvostepeni sud uopšte nije cenio. Naravno, sada nakon dve godine novooznačeni tuženi nije želeo da stupi u parnicu, a postupajući sudija je tužilju „kaznila“ tako što je odbila tužbeni zahtev prema prvooznačenom tuženom osiguravajućem društvu, jer tužilji nakon dve godine trajanja parnice nije bilo u interesu da povuče tužbu u pogledu prvobitno označenog tuženog, pošto bi troškove snosila, već da kroz žalbu ukaže žalbenom sudu na propust u radu prvostepenog suda i samim tim ukaže na važnu činjenicu, a to je da zbog propusta u radu Osnovnog suda u Nišu. Međutim, ovakvi navodi tužilje ostali su bez uticaja na drugačiju odluku žalbenog suda, jer je isti ostao na istom stanovištu kao i prvostepeni sud da je tužilja tužbu uredila tek na ročištu i to 2023. godine, kada je punomoćnik tužilje ukazao prvostepenom sudu da je tužbu i tužbeni zahtev uredio mnogo ranije, ali svakako za ovakve propuste u radu niko ne odgovara, jer važi „princip zaštite“.
Ključne reči: Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o parničnom postupku, odgovornost za štetu, odgovornost Republike Srbije za greške u radu sudova, disciplinska odgovornost sudije, odgovornost zaposlenih u sudu za nesavestan rad.
RAZLIČITOST STATUSA ZAPOSLENIH, FUNKCIONERA I POSLODAVACA
NEDOUMICE
RADNO PRAVO
UDK: 349.2:331.1-057.34(497.11)
RAZLIČITOST STATUSA ZAPOSLENIH, FUNKCIONERA I POSLODAVACA
* Prof. dr Zoran Ivošević, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji.
Rezime: Član 53. Ustava predviđa da građani pod jednakim uslovima stupaju u javne službe i na javne funkcije.
Član 60. stav 3. Ustava predviđa da su svima pod jednakim uslovima dostupna sva radna mesta.
Ovaj članak ukazuje na različitost statusa zaposlenih, funkcionera i poslodavaca na nivou države, autonomne pokrajine i lokalne samouprave.
Ključne reči: zaposleni, funkcioneri, poslodavci.
DA LI SE ZAJEDNIČKA SVOJINA MOŽE STEĆI PO OSNOVU UGOVORA
NEDOUMICE
UDK: 347.238(497.11)
DA LI SE ZAJEDNIČKA SVOJINA MOŽE STEĆI PO OSNOVU UGOVORA
* Predrag Trifunović, sudija Vrhovnog kasacionog suda u penziji.
Rezime: Autor kroz analizu sudske rakse, a naročito kroz prikaz dve sudske odluke razmatra se mogućnost (izuzetno) nastanka zajedničke svojine po osnovu ugovora, kao prelaz ka konstituisanju susvojine ili isključive svojine. Volja može biti dopunjena pravilima o priraštaju i ortakluku, gde su rad i doprinos ključni kriterijumi. Zalaže se za dopunu PZ-a i propisivanje mogućnosti njenog ugovornog nastanka. To nije arhaično rešenje. Uporedno pravo ga poznaje (Nemačka, Švajcarska). Doprinosi i razrešenju odnosa iz prošlosti.
Ključne reči: zajednička svojina, ugovor, priraštaj, ortakluk, sudska praksa, rad, doprinos, osnivački ulog.