Neujednačena pravna praksa i pravo na pravično suđenje
UDK: 340.142/.143
342.722:347.962.6
NEUJEDNAČENA PRAVNA PRAKSA I PRAVO NA PRAVIČNO SUĐENJE
Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu.
Rezime: Ograničavanje sudske vlasti kada ono dovodi do povrede prava na pravično suđenje i drugih ljudskih prava rešeno je u korist Evropskog suda za ljudska prava i Ustavnog suda koji je dobio i pravo na sankciju. Iz toga njegovog prava derivira i dužnost sudske vlasti da poštuje izložene stavove i ocene sadržane u njegovim odlukama. Ne može se ujednačavanje sudske prakse pa i kada to čini Vrhovni kasacioni sud ostvariti a da se ne uzme kao polazna premisa stav iz odgovarajuće odluke Ustavnog suda. Kada se postupi suprotno daje se samo negativan doprinos neujednačenoj praksi.
Ključne reči: sudska praksa, ujednačavanje sudske prakse, ista situacija, Evropski sud za ljudska prava, Ustavni sud, Vrhovni kasacioni sud, pravo na pravično suđenje.
Osnovni principi obavljanja javnobeležničke službe i institut uskraćivanja javnobeležničkih radnji
UDK: 347.961(497.11)
OSNOVNI PRINCIPI OBAVLJANJA JAVNOBELEŽNIČKE SLUŽBE I INSTITUT USKRAĆIVANJA JAVNOBELEŽNIČKIH RADNJI
Prof. dr Nebojša Šarkić, Pravni fakultet Univerziteta Union, Beograd.
Mr Vladimir Crnjanski, Pravni fakultet Univerziteta Union, Beograd.
Rezime: Javni beležnici predstavljaju novu pravosudnu profesiju u okviru pravnog sistema Republike Srbije. Javnobeležnička služba je već u svojim prvim koracima, počev od 1. 9. 2014. godine kada su prvoimenovani javni beležnici započeli sa svojim radom, izazvala niz kontroverzi i oprečnih stavova. Ovim radom je pokušano da se, kroz prikaz osnovnih principa obavljanja javnobeležničke službe, ukaže na pravnu prirodu i značaj javnobeležničkog poziva – posebno u pogledu podizanja nivoa ukupne pravne sigurnosti. Uporedo sa tim, analizirana je i međusobna pravna uslovljenost između instituta zloupotrebe prava i instituta uskraćivanja preduzimanja javnobeležničkih radnji.
Ključne reči: javni beležnik, javno poverenje i nepristrasnost, dužnost čuvanja javnobeležničke tajne, obaveza pružanja pomoći i pouke strankama, zloupotreba prava i uskraćivanje preduzimanja javnobeležničkih radnji.
Pregled novina i specifičnih zakonskih odredbi u Zakonu o privatizaciji
UDK:340.13:338.246.025.88(497.11)
PREGLED NOVINA I SPECIFIČNIH ZAKONSKIH ODREDBI U ZAKONU O PRIVATIZACIJI
Mr Bojan Stanivuk, Pravni fakultet Univerziteta Union, Beograd.
Rezime: Proces privatizacije u Republici Srbiji zašao je poprilično u treću deceniju. Osobenost samog procesa privatizacije kao postupka pretvaranja društvene i državne odnosno javne svojine (kapitala i imovine) u privatnu nesumnjivo donekle opravdava ovako dugačak period vremena.
Novi Zakon o privatizaciji je na nešto određeniji način nego prethodni Zakon o privatizaciji definisao šta je predmet privatizacije. Zakon je predvideo da predmet privatizacije ne mogu biti prirodna bogatstva, dobra u opštoj upotrebi, dobra od opšteg interesa, kao ni kulturna dobra u javnoj svojini upisana u registar kulturnih dobara.
Konačno Zakon se ne primenjuje, odnosno ne uređuje eventualnu privatizaciju sportskih organizacija, izdavača medija, preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom i preduzeća koja su registrovana za proizvodnju naoružanja i vojne opreme, osim ukoliko je zakonima koji uređuju položaj tih preduzeća, predviđena primena odredaba ovog zakona.
Zakon o privatizaciji takođe je predvideo određene novine, terminološke i sadržinske. Shodno tome pored transparentnosti, javnosti i formiranja cene po tržišnim uslovima (koje je predviđao i prethodno važeći zakon) načela privatizacije su i stvaranje uslova za razvoj privrede; smanjenje negativnih fiskalnih efekata; onemogućavanje korupcije; stvaranje uslova za socijalnu stabilnost.
Novi Zakon o privatizaciji predviđa četiri osnovna modela privatizacije: 1. prodaja kapitala; 2. prodaja imovine; 3. prenos kapitala bez naknade; 4. strateško partnerstvo.
Ključne reči: predmet i načela privatizacije, pokretanje postupka, modeli privatizacije, mere za pripremu i rasterećenje obaveza subjekata privatizacije.
Privremeno u(ne)ređivanje penzija
UDK: 364.35(497.11)
342.734(497.11)
PRIVREMENO U(NE)REĐIVANJE PENZIJA
Prof. dr Zoran Ivošević, Pravni fakultet Univerziteta Union.
Rezime: Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija trebalo bi, po nazivu, da reguliše tehniku isplate penzija, ali se upušta u supstancu prava na penziju, narušavajući ustavne odredbe o sistemskim zakonima (član 97. tačka 8), zabrani smanjivanja dostignutog nivoa prava (član 20. stav 2), usklađenosti zakona sa ratifikovanim međunarodnim ugovorom (član 194. stav 5) i zabrani diskriminacije (član 21. stav 2).
Ključne reči: pravo na penziju, ljudska prava, sistemski zakon, surogat-zakon, neustavnost.
Osiguranje stečajnog upravnika od odgovornosti za štetu u pravu Republike Srpske
UDK:347.514:347.736/.739(497.6)
OSIGURANJE STEČAJNOG UPRAVNIKA OD ODGOVORNOSTI ZA ŠTETU U PRAVU REPUBLIKE SRPSKE
Dr sci. Slobodan Stanišić, advokat i vanredni profesor Fakulteta pravnih nauka Panevropskog univerziteta “Apeiron“, Banja Luka.
Rezime: U radu se analiziraju pravna pitanja koja se odnose na građansku odgovornost stečajnog upravnika za štetu koju može pričiniti prilikom izvršavanja svoje funkcije operativnog organa stečajnog postupka1) s posebnim osvrtom na uređenje osiguranja od odgovornosti stečajnog upravnika u pravu Republike Srpske de lege lata i de lege ferenda.
Ključne riječi: stečajni upravnik, odgovornost, šteta, osiguranje.