MONETIZACIJA KAZNE I USTAVNA OGRANIČENJA ZAKONODAVNE POLITIKE KAŽNJAVANJA U BOSNI I HERCEGOVINI (I deo)

OGLEDI: BOSNA I HERCEGOVINA

UDK: 343.8(497.6)
343.2.01(497.6)

MONETIZACIJA KAZNE I USTAVNA OGRANIČENJA ZAKONODAVNE POLITIKE KAŽNJAVANJA U BOSNI I HERCEGOVINI
(I deo)
* Filip Novaković, magistar prava, doktorand na Pravnom fakultetu Univerziteta u Zenici (područje: Krivično pravo). Dopisni član Bosnian-Herzegovinian American Academy of Arts and Sciences.

Rezime: Odluka Ustavnog suda Republike Srpske broj U-77/24 od 24. septembra 2025. godine predstavlja važan doprinos razvoju ustavnosudske prakse u Bosni i Hercegovini, jer reafirmiše materijalno shvatanje vladavine prava, jednakosti pred zakonom i individualizacije kazne. U osporenom članu 46a stav 3. Krivičnog zakonika RS, kojim je bila propisana obavezna zamjena kazne zatvora do jedne godine novčanom kaznom na zahtjev osuđenog, Sud je prepoznao povredu temeljnih ustavnih načela – prije svega pravne sigurnosti i zabrane diskriminacije po osnovu imovnog stanja. Odluka ukazuje na granice zakonodavne intervencije u sferi kaznene politike, te potvrđuje da sudska diskrecija u odmjeravanju kazne predstavlja ne samo procesnu već i ustavnu garanciju pravičnosti. Autor u radu analizira ustavnopravnu, krivičnopravnu i penološku dimenziju odluke, uz komparativni prikaz relevantne prakse ustavnih sudova i Evropskog suda za ljudska prava. Zaključuje se da odluka U-77/24 prevazilazi formalni okvir kontrole ustavnosti i afirmiše sud kao čuvara moralne racionalnosti zakonodavstva, čime doprinosi razvoju ustavne kulture i koncepta socijalne pravde u kaznenom sistemu Republike Srpske.
Ključne riječi: vladavina prava, jednakost pred zakonom, kaznena politika, individualizacija kazne, Ustavni sud Republike Srpske.

UMEŠAČI SUI GENERIS

UMEŠAČI SUI GENERIS
* Dr Gordana Stanković, redovni profesor u penziji.
Rezime: U radu se analiziraju zakonske odredbe koje se odnose na umešače sui generis kao posebnu vrstu umešača u pozitivnom pravu Republike Srbije. Pravo na mešanje u tuđu parnicu umešača sui generis predviđeno je najčešće posebnim procesnim odredbama, odredbama posebnog zakona ili proizlazi iz zakona. Umešači sui generis imaju specifičnu procesnu funkciju, procesni položaj i ovlašćenja po kojima se razlikuju od običnih umešača i umešača sa položajem jedinstvenog suparničara. Umešači sui generis imaju osnovnu funkciju da štite javni interes u tuđoj parnici i njihov pravni interes za mešanje u tuđu parnicu predviđen je zakonom. U ulozi umešača sui generis mogu da se jave pojedini državni organi i pravna i fizička lica.
Ključne reči: učešće umešača u tuđoj parnici, umešač, vrste umešača, umešač sui generis, intervencioni razlog.

PROCENA TRŽIŠNE VREDNOSTI U POSTUPCIMA EKSPROPRIJACIJE II deo

OGLEDI

PROCESNO PRAVO

UDK: 347.234
351.712.5
PROCENA TRŽIŠNE VREDNOSTI U POSTUPCIMA EKSPROPRIJACIJE
II deo
* Tibor Bodolo, dipl. inž. maš., master ekonomista, REV, licencirani procenitelj nepokretnosti.
Sudski veštak za oblast mašinstva i ekonomsko-finansijsku oblast, uža oblast procena imovine i kapitala, naknade štete i izmakle koristi, zaposlen u Centru za veštačenja i procene, Novi Sad.

Rezime: Ovaj rad je usmeren ka identifikaciji osnovnih problema i to u prvom koraku postupka određivanja naknade odnosno samoj proceni vrednosti nepokretnosti. Motiv za ovaj rad je višegodišnja praksa u procenama naknada za eksproprijacije i uvid u stotine nalaza i mišljenja sudskih veštaka na teritoriji cele Srbije kao i odluke sudova bazirane na ovim veštačenjima.
Iako je Srbija razvila moderne instrumente (Registar cena nepokretnosti) i regulativu (Zakon o proceniteljima), sudska praksa u postupcima procene tržišne vrednosti za potrebe eksproprijacije i dalje preferira veštake umesto licenciranih procenitelja nepokretnosti. Ukoliko tome dodamo i metodu rada Poreske uprave na procenama tržišne vrednosti kao i nedostatak stručnog kadra u Poreskoj upravi, dolazimo do procenjenih tržišnih vrednosti koje su najmanje rezultat nezavisne i stručne procene, već se nalaze negde između želja vlasnika, spretnosti advokata, moralne slabosti veštaka i sudijskog osećaja pravičnosti. Takav scenario je donedavno možda i bio neminovan, ali struka procenitelja nepokretnosti i moderni alati koji su na raspolaganju omogućavaju suštinsku promenu u procenama vrednosti.
Ključne reči:eksproprijacija, naknada za eksproprijaciju, procena tržišne vrednosti, veštak, licencirani procenitelj nepokretnosti.

MOGUĆNOST IZVRŠAVANJA ODLUKA USTAVNOG SUDA

SISTEMSKI NAČIN UREĐENJA RADNIH ODNOSA I POSEBNI ZAKONI II deo

SISTEMSKI NAČIN UREĐENJA RADNIH ODNOSA I POSEBNI ZAKONI I deo

NEDOUMICE

RADNO PRAVO

UDK: 349.22

SISTEMSKI NAČIN UREĐENJA RADNIH ODNOSA I POSEBNI ZAKONI
I deo

* Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.

Rezime: U oceni da li je ostvarena zaštita jedinstva pravnog poretka kod ustavne kontrole posebnog zakona nije dovoljno izvršiti njegovo vrednovanje, kada postoje dva ili više organskih zakona samo u odnosu na jedan od njih. Nužno je prethodno oceniti njihov odnos i utvrditi koji od njih ima karakter pravno važnog sistemskog zakona sa obrazloženim razlozima u toj nameni. Za odgovor na to pitanje u članku su dati razlozi za zaključak: da je to onaj zakon koji uređuje merodavnu društvenu oblast. Tako, na primer, Zakon o radu je matični zakon za radnopravni režim na istu temu. Uslov je da norma organskog zakona koja uređuje određeni društveni odnos nije drugačije propisala.
Ključe reči: sistemski zakoni, posebni zakoni, jedinstvo pravnog poretka.

PROCENA TRŽIŠNE VREDNOSTI U POSTUPCIMA EKSPROPRIJACIJE I deo

OGLEDI

PROCESNO PRAVO

UDK: 347.234
351.712.5

PROCENA TRŽIŠNE VREDNOSTI U POSTUPCIMA EKSPROPRIJACIJE
I deo
* Tibor Bodolo dipl. inž. maš., master ekonomista, REV, licencirani procenitelj nepokretnosti.
Sudski veštak za oblast mašinstva i ekonomsko-finansijsku oblast, uža oblast procena imovine i kapitala, naknade štete i izmakle koristi, zaposlen u Centru za veštačenja i procene, Novi Sad.
Rezime: Ovaj rad je usmeren ka identifikaciji osnovnih problema i to u prvom koraku postupka određivanja naknade odnosno samoj proceni vrednosti nepokretnosti. Motiv za ovaj rad je višegodišnja praksa u procenama naknada za eksproprijacije i uvid u stotine nalaza i mišljenja sudskih veštaka na teritoriji cele Srbije kao i odluke sudova bazirane na ovim veštačenjima.
Iako je Srbija razvila moderne instrumente (Registar cena nepokretnosti) i regulativu (Zakon o proceniteljima), sudska praksa u postupcima procene tržišne vrednosti za potrebe eksproprijacije i dalje preferira veštake umesto licenciranih procenitelja nepokretnosti. Ukoliko tome dodamo i metodu rada Poreske uprave na procenama tržišne vrednosti kao i nedostatak stručnog kadra u Poreskoj upravi, dolazimo do procenjenih tržišnih vrednosti koje su najmanje rezultat nezavisne i stručne procene, već se nalaze negde između želja vlasnika, spretnosti advokata, moralne slabosti veštaka i sudijskog osećaja pravičnosti. Takav scenario je donedavno možda i bio neminovan, ali struka procenitelja nepokretnosti i moderni alati koji su na raspolaganju omogućavaju suštinsku promenu u procenama vrednosti.
Ključne reči:eksproprijacija, naknada za eksproprijaciju, procena tržišne vrednosti, veštak, licencirani procenitelj nepokretnosti.

SISTEMSKI NAČIN UREĐENJA RADNIH ODNOSA I POSEBNI ZAKONI I deo

POSTOJEĆA I PREDSTOJEĆA KRIVIČNA DELA PROTIV BEZBEDNOSTI VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA

TEMA BROJA

KRIVIČNO PRAVO

343.34(497.11)

POSTOJEĆA I PREDSTOJEĆA KRIVIČNA DELA PROTIV BEZBEDNOSTI VAZDUŠNOG SAOBRAĆAJA
* Milan Milošević, redovni profesor na Fakultetu za poslovne studije i pravo, Beograd.
** Kristijan Šebešćan, doktorand na Fakultetu za poslovne studije i pravo, Beograd.

Rezime: S pravom se smatra da je savremeni svet zavisan od svih oblika javnog saobraćaja, koji je veoma ekonomičan, ali i ranjiv. S vremenom su saobraćajna sredstva i ljudi u njima sve više na meti samoubilačkih i uopšte terorističkih napada. Zbog toga danas sve države preduzimaju legislativne i druge odgovarajuće mere na planu suzbijanja ugrožavanja bezbednosti saobraćaja. To pogotovo važi za civilni vazdušni saobraćaj, koji je objektivno i najugroženiji. Zakonodavac Republike Srbije takođe adekvatno reaguje na planu borbe protiv ugrožavanja bezbednosti vazdušnog i svih drugih vidova javnog saobraćaja, tako što dosledno poštuje obaveze proistekle iz međunarodnog krivičnog prava i, u tom smislu, u krivičnom zakonodavstvu propisuje bića odgovarajućih kaznenih dela.
Polazeći od toga, u ovom radu su analizirane inkriminacije iz članova 291. do 293. aktuelnog Krivičnog zakonika Republike Srbije, što znači zakonska bića krivičnih dela: ,,Ugrožavanje bezbednosti vazdušnog saobraćaja”, ,,Ugrožavanje bezbednosti vazdušnog ili pomorskog saobraćaja ili nepokretne platforme”, i ,,Otmica vazduhoplova, broda i drugog prevoznog sredstva”. Pomenuta problematika biće sagledana i de lege ferenda, a u smislu novopredloženog krivičnog dela iz člana 292a (,,Odbijanje naređenja zapovednika vazduhoplova”) i drugih novina. Nakon toga će, umesto zaključka, biti navedeno nekoliko slučajeva samoubilačkih otmica aviona koje su prethodile sinhronizovanim samoubilačkim otmicama vazduhoplova u akciji tzv. megaterorizma u Njujorku i Vašingtonu od 11. septembra 2001. godine.
Ključne reči: javni prevoz, krivično delo, vazdušni saobraćaj, ugrožavanje bezbednosti, otmica, megaterorizam.

PRAVA, OBAVEZE I ODGOVORNOSTI ZAPOSLENIH NA DAN KOJI JE ZAKONOM UTVRĐEN KAO PRAZNIK

OGLEDI

RADNO PRAVO

UDK: 331.322.6(497.11)

PRAVA, OBAVEZE I ODGOVORNOSTI ZAPOSLENIH NA DAN KOJI JE ZAKONOM UTVRĐEN KAO PRAZNIK
* Persida Jovanović, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.

Rezime: Važećim Zakonom o radu utvrđeno je pravo zaposlenog na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu pored ostalog i za rad na dan praznika koji je neradni dan najmanje 110% od osnovice, koju čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. Ovim zakonom je utvrđeno i pravo zaposlenog na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, pored ostalog i za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan. Međutim, utvrđujući ova prava zaposlenog, zakon ne navodi dane praznika koji su neradni dani.
Ključe reči: praznik, praznovanje, obeležavanje, državni praznik, verski praznik, krsna slava, naknada zarade , odsustvovanje sa rada na dan praznika koji je neradni dan, uvećana zarada, rad na dan praznika koji je neradni dan.