PROCENA TRŽIŠNE VREDNOSTI U POSTUPCIMA EKSPROPRIJACIJE II deo
OGLEDI
PROCESNO PRAVO
UDK: 347.234
351.712.5
PROCENA TRŽIŠNE VREDNOSTI U POSTUPCIMA EKSPROPRIJACIJE
II deo
* Tibor Bodolo, dipl. inž. maš., master ekonomista, REV, licencirani procenitelj nepokretnosti.
Sudski veštak za oblast mašinstva i ekonomsko-finansijsku oblast, uža oblast procena imovine i kapitala, naknade štete i izmakle koristi, zaposlen u Centru za veštačenja i procene, Novi Sad.
Rezime: Ovaj rad je usmeren ka identifikaciji osnovnih problema i to u prvom koraku postupka određivanja naknade odnosno samoj proceni vrednosti nepokretnosti. Motiv za ovaj rad je višegodišnja praksa u procenama naknada za eksproprijacije i uvid u stotine nalaza i mišljenja sudskih veštaka na teritoriji cele Srbije kao i odluke sudova bazirane na ovim veštačenjima.
Iako je Srbija razvila moderne instrumente (Registar cena nepokretnosti) i regulativu (Zakon o proceniteljima), sudska praksa u postupcima procene tržišne vrednosti za potrebe eksproprijacije i dalje preferira veštake umesto licenciranih procenitelja nepokretnosti. Ukoliko tome dodamo i metodu rada Poreske uprave na procenama tržišne vrednosti kao i nedostatak stručnog kadra u Poreskoj upravi, dolazimo do procenjenih tržišnih vrednosti koje su najmanje rezultat nezavisne i stručne procene, već se nalaze negde između želja vlasnika, spretnosti advokata, moralne slabosti veštaka i sudijskog osećaja pravičnosti. Takav scenario je donedavno možda i bio neminovan, ali struka procenitelja nepokretnosti i moderni alati koji su na raspolaganju omogućavaju suštinsku promenu u procenama vrednosti.
Ključne reči:eksproprijacija, naknada za eksproprijaciju, procena tržišne vrednosti, veštak, licencirani procenitelj nepokretnosti.
Naknada za eksproprisanu nepokretnost
STVARNO PRAVO
Naknada za eksproprisanu nepokretnost
Procena tržišne vrednosti nepokretnosti koju vrši Poreska uprava predstavlja najniži iznos naknade za eksproprisanu nepokretnost, pri čemu ovaj organ ne utvrđuje tržišnu cenu eksproprisane nepokretnosti već samo daje njenu procenu, a jedino je sud nadležan da utvrdi naknadu za eksproprisanu nepokretnost.
PROCENA TRŽIŠNE VREDNOSTI U POSTUPCIMA EKSPROPRIJACIJE I deo
OGLEDI
PROCESNO PRAVO
UDK: 347.234
351.712.5
PROCENA TRŽIŠNE VREDNOSTI U POSTUPCIMA EKSPROPRIJACIJE
I deo
* Tibor Bodolo dipl. inž. maš., master ekonomista, REV, licencirani procenitelj nepokretnosti.
Sudski veštak za oblast mašinstva i ekonomsko-finansijsku oblast, uža oblast procena imovine i kapitala, naknade štete i izmakle koristi, zaposlen u Centru za veštačenja i procene, Novi Sad.
Rezime: Ovaj rad je usmeren ka identifikaciji osnovnih problema i to u prvom koraku postupka određivanja naknade odnosno samoj proceni vrednosti nepokretnosti. Motiv za ovaj rad je višegodišnja praksa u procenama naknada za eksproprijacije i uvid u stotine nalaza i mišljenja sudskih veštaka na teritoriji cele Srbije kao i odluke sudova bazirane na ovim veštačenjima.
Iako je Srbija razvila moderne instrumente (Registar cena nepokretnosti) i regulativu (Zakon o proceniteljima), sudska praksa u postupcima procene tržišne vrednosti za potrebe eksproprijacije i dalje preferira veštake umesto licenciranih procenitelja nepokretnosti. Ukoliko tome dodamo i metodu rada Poreske uprave na procenama tržišne vrednosti kao i nedostatak stručnog kadra u Poreskoj upravi, dolazimo do procenjenih tržišnih vrednosti koje su najmanje rezultat nezavisne i stručne procene, već se nalaze negde između želja vlasnika, spretnosti advokata, moralne slabosti veštaka i sudijskog osećaja pravičnosti. Takav scenario je donedavno možda i bio neminovan, ali struka procenitelja nepokretnosti i moderni alati koji su na raspolaganju omogućavaju suštinsku promenu u procenama vrednosti.
Ključne reči:eksproprijacija, naknada za eksproprijaciju, procena tržišne vrednosti, veštak, licencirani procenitelj nepokretnosti.
Faktička eksproprijacija
STVARNO PRAVO
Faktička eksproprijacija
Jedinica lokalne samouprave ima obavezu da zemljište koje je postalo sredstvo u javnoj svojini izuzme iz poseda ranijeg korisnika i da mu za to isplati odgovarajuću naknadu.
Relativna ništavost sporazuma o naknadi
OBLIGACIONO PRAVO
Relativna ništavost sporazuma o naknadi
Korisnik eksproprijacije (javno preduzeća) ponudu o visini naknade mora da učini u skladu sa stvarnim statusom zemljišta.
Naknada za eksproprisane nepokretnosti
STVARNO PRAVO
Naknada za eksproprisane nepokretnosti
Visina naknade u novcu za eksproprisane nepokretnosti određuje se po tržišnoj ceni, prema okolnostima u momentu zaključenja sporazuma o visini naknade, a ako sporazum nije postignut, prema okolnostima u momentu donošenja prvostepene odluke o naknadi.
Eksproprijacija nepokretnosti
UPRAVNO PRAVO
Eksproprijacija nepokretnosti
Kada se nepokretnost ekspropriše radi izgradnje objekta za proizvodnju, prenos ili distribuciju električne energije ili za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata, na zahtev korisnika eksproprijacije izvršiće se predaja te nepokretnosti na osnovu konačnog rešenja o eksproprijaciji, pod uslovom da je korisnik eksproprijacije prethodno utvrdio potrebne elemente za određivanje visine naknade za eksproprisane nepokretnosti.
Procena tržišne vrednosti eksproprisane nepokretnosti
STVARNO PRAVO
Procena tržišne vrednosti eksproprisane nepokretnosti
Poreska uprava vrši samo procenu tržišne vrednosti eksproprisane nepokretnosti, što predstavlja najniži iznos naknade za eksproprisanu nepokretnost, a ne određuje njenu tržišnu cenu na osnovu kriterijuma od kojih zavisi tržišna cena eksproprisanog zemljišta.
Naknada za izuzeto zemljište
USTAVNO PRAVO
Naknada za izuzeto zemljište
U situaciji kada je zemljište privedeno nameni u skladu sa planskim aktom i na osnovu zakona postalo javna svojina, vlasnik zemljišta ne može trpeti štetne posledice što nadležni organ nije sproveo upravni postupak i doneo rešenje o izuzimanju zemljišta iz poseda, koje bi bilo osnov za isplatu naknade za izuzeto zemljište.
Troškovi postupka eksproprijacije
UPRAVNO PRAVO
Troškovi postupka eksproprijacije
Korisnik eksproprijacije snosi troškove postupka eksproprijacije, a postupajući organ je u obavezi da u svakom konkretnom slučaju ceni koji su troškovi bili neophodni i opravdani u smislu člana 84. ZUP.