Otkaz ugovora o radu zbog ukidanja radnog mesta
RADNO PRAVO
Otkaz ugovora o radu zbog ukidanja radnog mesta
U slučaju ukidanja radnog mesta, poslodavac nema obavezu donošenja programa za rešavanje viška zaposlenih i definisanja kriterijuma za utvrđivanje viška zaposlenih na radnim mestima na kojima je smanjen broj izvršilaca.
Višak zaposlenih
RADNO PRAVO
Višak zaposlenih
Kada se ne ukida radno mesto nego smanjuje broj izvršilaca, poslodavac u slučaju otkaza ne može da odlučuje po diskrecionoj oceni.
Primena kriterijuma u postupku utvrđivanja viška zaposlenih
RADNO PRAVO
Primena kriterijuma u postupku utvrđivanja viška zaposlenih
Poslodavac je dužan da primenjuje unapred propisane kriterijume u postupku utvrđivanja viška zaposlenih i pored toga što nije u obavezi da donosi program rešavanja viška zaposlenih.
Otkaz ugovora o radu zbog smanjenja broja zaposlenih
RADNO PRAVO
Otkaz ugovora o radu zbog smanjenja broja zaposlenih
Ni situacija kada je poslodavac u obavezi da donese program rešavanja viška zaposlenih ni situacija kada tu obavezu nema, ne daju pravo poslodavcu da bez određenih kriterijuma sam odluči koji zaposleni predstavlja višak.
Program rešavanja viška zaposlenih
SUDSKA PRAKSA SRBIJE
RADNO PRAVO
Program rešavanja viška zaposlenih
Program rešavanja viška zaposlenih mora da sadrži broj, kvalifikacionu strukturu, godine starosti i staž osiguranja zaposlenih koji su višak i poslove koje obavljaju.
Otkaz ugovora o radu u slučaju smanjenja broja izvršilaca
SUDSKA PRAKSA SRBIJE
RADNO PRAVO
Otkaz ugovora o radu u slučaju smanjenja broja izvršilaca
U situaciji kada se na određenom radnom mestu smanjuje broj izvršilaca, neophodno je prilikom utvrđivanja ko će od zaposlenih biti proglašen tehnološkim viškom, primeniti kriterijume na osnovu kojih će se vršiti bodovanje i rangiranje zaposlenih.
Otkaz ugovora o radu zbog smanjenja broja izvršilaca na određenom poslu
RADNO PRAVO
Otkaz ugovora o radu zbog smanjenja broja izvršilaca na određenom poslu
U slučaju kada dođe do smanjenja broja izvršilaca na određenom poslu, izbor zaposlenih koji su višak i za čijim radom prestaje potreba, mora da bude izvršen na osnovu određenih kriterijuma koji isključuju svaku proizvoljnost, voluntarizam i diskriminaciju.
Program rešavanja viška zaposlenih
RADNO PRAVO
Program rešavanja viška zaposlenih
Program rešavanja viška zaposlenih nema karakter opšteg akta, jer se njime ne uređuju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih, već se radi o aktu poslovne politike kojim se uređuju mere i aktivnosti radi obezbeđenja prava zaposlenih za čijim je radom prestala potreba, pa je dovoljno da je Program donet pre rešenja o otkazu ugovora o radu.
Odlučivanje koji zaposleni predstavljaju tehnološki višak
RADNO PRAVO
Odlučivanje koji zaposleni predstavljaju tehnološki višak
Čak i u situaciji kada poslodavac nije u obavezi da donese Program rešavanja viška zaposlenih, to mu ne daje diskreciono pravo da bez određenog kriterijuma samostalno odluči koji zaposleni predstavljaju višak, već mora obrazložiti zašto u situaciji smanjenja broja izvršilaca otpušta određenog radnika.
Deset najčešćih problema u primeni Zakona o radu
UDK: 349.22:331.108.6(497.11)
(094.5.072)
DESET NAJČEŠĆIH PROBLEMA U PRIMENI ZAKONA O RADU
Olga Vučković Kićanović, samostalna savetnica u Republičkoj agenciji za mirno rešavanje radnih sporova.
Rezime: Po informacijama Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u toku je reforma radnog zakonodavstva, koja bi trebalo da se završi do 2018. godine. Nadamo se da će taj proces koherentno zaokružiti set zakona koji uređuju rad, jer je u postojećem pravnom okviru mnogo kolizije, materijalnih i procesnih propusta i nelogičnosti, koje otežavaju efikasno procesuiranje i stvaraju pravnu nesigurnost. Zbog nepreciznih odredaba često se postavlja pitanje kako je moguće uvesti disciplinsku sankciju a ne definisati disciplinski postupak njenog utvrđivanja; kako je moguće dati otkaz samo na osnovu krivične prijave kad je to kao diskriminatorna odredba izbačeno i iz Zakona o policiji; razloge za i protiv obračunavanja otpremnine na važeći način; zašto utvrđivanje odgovornosti za naknadu štete ima različite aršine za poslodavce i zaposlene; koliko koristi zaposlenom prebacivanje tereta dokazivanja sa tužioca na tuženoga, ako je cena toga uvođenje zloupotrebe u posebne zakone, umesto po opštem režimu ZOO (član 13); da li je u redu da poslodavac ima diskreciono pravo da propiše iznos štete koja rezultira otkazom bez zakonom propisanog iznosa minimuma i sl. Cilj ovog teksta je da pojasni novelirane odredbe Zakona o radu iz 2014. godine, koje su do danas predmet najčešćih pitanja zaposlenih, ali i poslodavaca – otkaz, višak zaposlenih, otpremninu, uvođenje disciplinskih sankcija bez odredaba o postupku u kome se utvrđuju, naknadu štete u radnom i obligacionom sporu. S obzirom da se veliki broj pitanja odnosi i na Zakon o inspekcijskom nadzoru, on je posebno obrađen.
Ključne reči: prava zaposlenih, višak, otpremnina, otkaz, sankcije, naknada štete, disciplinski postupak.