PRAVNI OKVIR EVROPSKE UNIJE PROTIV NASILJA NAD ŽENAMA I USKLAĐENOST SA PRAVNIM OKVIROM U BIH (II deo)
OGLEDI BOSNA I HERCEGOVINA
UDK:343.62-055.2(497.6:4-6EU)
PRAVNI OKVIR EVROPSKE UNIJE PROTIV NASILJA NAD ŽENAMA I USKLAĐENOST
SA PRAVNIM OKVIROM U BIH
(II deo)
* Prof. dr Mile Šikman, Pravni fakultet Univerziteta u Banjoj Luci.
Rezime: Iako se Evropska unija više od 20 godina bavi problemom nasilja nad ženama, tek je 2024. godine usvojila pravni dokument kojim se na sveobuhvatan način tretira nasilje nad ženama i nasilje u porodici. Riječ je o Direktivi Evropskog parlamenta i Savjeta o suzbijanju nasilja nad ženama i nasilja u porodici, koja je usvojena u maju 2024. godine. Istovremeno, Evropski savjet je od marta 2024. godine otvorio pregovore o pristupanju Bosne i Hercegovine, kao zemlje koja je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji od 2022. godine. Navedeno podrazumijeva i neophodan stepen usklađenosti sa kriterijumima za članstvo, koji između ostalih obuhvataju i norme materijalnog krivičnog prava. Predmet analize u ovom radu jesu odredbe sadržane u pomenutoj direktivi, a koje se tiču suzbijanja nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Pored toga, prikazaćemo stepen usklađenosti i sa ostalim međunarodnopravnim dokumentima i pravnim dokumentima Evropske unije u ovoj oblasti, kao i pravce daljeg usklađivanja.
Ključne riječi: pravni okvir, krivično pravo, harmonizacija, usklađenost, Evropska unija, Bosna i Hercegovina.
PRAVIČNOST DOSTAVLJANJA REŠENJA O IZVRŠENJU IZVRŠNOM DUŽNIKU PREKO ELEKTRONSKE OGLASNE TABLE SUDA
OGLEDI
IZVRŠNO PRAVO
UDK: 347.952(497.11)
PRAVIČNOST DOSTAVLJANJA REŠENJA O IZVRŠENJU IZVRŠNOM DUŽNIKU PREKO ELEKTRONSKE OGLASNE TABLE SUDA
* Besfort Ramadani, master prava, savetnik Ustavnog suda Republike Srbije.
Rezime: U našem pravnom sistemu prisutan je trend sve većeg stepena digitalizacije sudskih postupaka i izvršni postupak nije izuzetak. U izvršnom postupku postoji digitalizacija u jednom delu, što znači da se većinski deo izvršnog postupka još odvija u papirnoj formi, dok se manji deo odvija u elektronskoj formi. Oblici digitalizacije u izvršnom postupku su podnošenje predloga za izvršenje u elektronskom obliku, elektronsko javno nadmetanje, dostavljanje pismena između javnog izvršitelja i drugih organa elektronskim putem, elektronska oglasna tabla Komore javnih izvršitelja i elektronska oglasna tabla suda. Predmet ovog rada jeste elektronska oglasna tabla suda koja se koristi od 1. januara 2020. godine i preko koje se sva pismena dostavljaju izvršnom dužniku. Tradicionalna oglasna tabla suda više nije u funkciji u izvršnom postupku. U ovom radu pokušava se da se odgovori na pitanje da li se dostavljenjem rešenja o izvršenju izvršnom dužniku, a koji akt je najznačajniji akt za izvršnog dužnika, isključivo preko elektronske oglasne table suda, narušava njegov procesni položaj, a imajući u vidu da u našem društvu postoji veliki broj digitalno nepismenih lica ili lica koja nemaju pristup internetu odnosno računaru, a to su po pravilu starija ili socijalno ugrožena lica.
Ključne reči: izvršni dužnik, dostavljanje pismena, elektronska oglasna tabla suda, pravo na pravično suđenje, Evropski sud za ljudska prava.
PRAVNI OKVIR EVROPSKE UNIJE PROTIV NASILJA NAD ŽENAMA I USKLAĐENOST SA PRAVNIM OKVIROM U BIH (I deo)
OGLEDI BOSNA I HERCEGOVINA
UDK:343.62-055.2(497.6:4-6EU)
PRAVNI OKVIR EVROPSKE UNIJE PROTIV NASILJA NAD ŽENAMA I USKLAĐENOST
SA PRAVNIM OKVIROM U BIH
(I deo)
* Prof. dr Mile Šikman, Pravni fakultet Univerziteta u Banjoj Luci.
Rezime: Iako se Evropska unija više od 20 godina bavi problemom nasilja nad ženama, tek je 2024. godine usvojila pravni dokument kojim se na sveobuhvatan način tretira nasilje nad ženama i nasilje u porodici. Riječ je o Direktivi Evropskog parlamenta i Savjeta o suzbijanju nasilja nad ženama i nasilja u porodici, koja je usvojena u maju 2024. godine. Istovremeno, Evropski savjet je od marta 2024. godine otvorio pregovore o pristupanju Bosne i Hercegovine, kao zemlje koja je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji od 2022. godine. Navedeno podrazumijeva i neophodan stepen usklađenosti sa kriterijumima za članstvo, koji između ostalih obuhvataju i norme materijalnog krivičnog prava. Predmet analize u ovom radu jesu odredbe sadržane u pomenutoj direktivi, a koje se tiču suzbijanja nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Pored toga, prikazaćemo stepen usklađenosti i sa ostalim međunarodnopravnim dokumentima i pravnim dokumentima Evropske unije u ovoj oblasti, kao i pravce daljeg usklađivanja.
Ključne riječi: pravni okvir, krivično pravo, harmonizacija, usklađenost, Evropska unija, Bosna i Hercegovina.
FORENZIČKO VEŠTAČENJE DIGITALNIH DOKAZA I NAKNADA ŠTETE USLED NEOVLAŠĆENOG FOTOGRAFISANJA I NEOVLAŠĆENOG OBJAVLJIVANJA I PRIKAZIVANJA TUĐEG SPISA, PORTRETA I SNIMKA
OGLEDI
KRIVIČNO PRAVO
UDK: 343.983:004
342.738
FORENZIČKO VEŠTAČENJE DIGITALNIH DOKAZA I NAKNADA ŠTETE USLED NEOVLAŠĆENOG FOTOGRAFISANJA I NEOVLAŠĆENOG OBJAVLJIVANJA
I PRIKAZIVANJA TUĐEG SPISA, PORTRETA I SNIMKA***
* Prof. dr Velisav Marković, redovni profesor, Univerzitet Singidunum.
** Doc. dr Jelena Gavrilović, Univerzitet Singidunum.
*** Tekst je objavljen u zborniku radova Prouzrokovanje štete, naknada štete i osiguranje, XXVIII Međunarodna naučna konferencija, Valjevo 2025.
Rezime: Autori u radu predstavljaju bića krivičnih dela Neovlašćeno fotografisanje i Neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka, forenzičko veštačenje digitalnih dokaza koji su osnovni dokazi kod ovih krivičnih dela, određene tehnike i alate za forenzičku analizu autentičnosti video sadržaja, kao i naknadu štete zbog povrede privatnosti. Osnovni problem koji se uočava je što se ova krivična dela gone po privatnoj tužbu zbog čega je oštećeni, kao privatni tužilac u krivičnom postupku ili kao tužilac u parničnom postupku, gotovo onemogućen da blagovremeno pokrene postupak, identifikuje učinioca i obezbedi dokaze za vođenje krivičnog i parničnog postupka. Rezultat je veliki broj ovih krivičnih dela u praksi a veoma mali broj osuđenih lica. Predlog je da se izmenama zakona predvidi da se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, odnosno omogući privatnom tužiocu/oštećenom pristup dokazima i identifikaciji učinioca krivičnog dela.
Ključne reči: neovlašćeno fotografisanje, neovlašćenog objavljivanja i prikazivanja tuđeg spisa, portreta i snimka, digitalni dokazi, forenzičko veštačenje, naknada štete.
ŽALBA NA PRESUDU U SVETLU PRAKTIČNIH ASPEKATA APSOLUTNO I RELATIVNO BITNIH POVREDA KRIVIČNOG POSTUPKA II deo
NEDOUMICE
KRIVIČNO PRAVO
UDK: 343.156(497.11)
ŽALBA NA PRESUDU U SVETLU PRAKTIČNIH ASPEKATA APSOLUTNO
I RELATIVNO BITNIH POVREDA KRIVIČNOG POSTUPKA
II deo
* Nikola Pantelić, viši javni tužilac u Beogradu.
Rezime: Tekst analizira ulogu žalbe u krivičnom postupku kao osnovnog pravnog sredstva za ispravljanje sudskih grešaka. U tekstu se podvlači šta žalba mora sadržati tj. propisane elemente i konkretne žalbene osnove kako bi bila pravno delotvorna. Posebno su razrađene apsolutno i relativno bitne povrede odredaba krivičnog postupka, koje mogu dovesti do ukidanja presude. Istaknuta je praksa domaćih i evropskih sudova u tumačenju pravila o nepristrasnosti sudije i razlozima za izuzeće. Zaključuje se da formalne greške postaju apsolutne tek kada zadovolje određene sadržinske uslove, a sam tekst ima jasan cilj da pruži praktični vodič za kvalitetnu izradu žalbe.
Ključne reči: žalba, bitne povrede, krivični postupak, nepristrasnost, presuda.
USTAVNI SUD I RAZUMAN ROK
TEMA BROJA
USTAVNO PRAVO
UDK: 347.956:342.565.2(497.11)
USTAVNI SUD I RAZUMAN ROK
* Borivoje Gajić, sudija u penziji AP Novi Sad.
Rezime: Pravo stranke na nezavisan, nepristrastan i zakonom ustanovljen sud, pravičnu i u razumnom roku donetu odluku na osnovu javne rasprave o njenim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv nje utvrđeno je odredbom člana 32. stav 1. Ustava RS. Navedena regulativa u celosti odgovara regulativi člana 6. stav 1. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda kojom je predviđeno da svako tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona. Pravo na sudsku zaštitu u slučaju povrede ili uskraćivanja nekog ljudskog ili manjinskog prava garantovanog Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale je dakle ustavno pravo, tako da je pravo na sudsku zaštitu i pravo na suđenje u razumnom roku sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije i Ustavom garantovano ljudsko pravo. Razlog usvajanja posebnog zakona o suđenju u razumnom roku pored ostalih bila je ocena da pravo na suđenje u razumnom roku ne može samo od sebe da se ostvari na osnovu ustavne norme u ustavnosudskom postupku i da je neophodno da se zakonom propiše način njegove zaštite, jer je isto element, derivat prava na sudsku zaštitu kojom se odgovarajućim procesnim zakonima, treba da stimulišu delotvoran i brz postupak sa jedne strane, a sa druge da se istim osigura pravična naknada zbog nastale povrede prava na suđenje u razumnom roku. Republika Srbija je i pre i nakon stupanja na snagu istog zakona izgubila pred Evropskim sudom za ljudska prava brojne sporove (ESLjP) koji su protiv nje vođeni zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Ista brojnost upućuje na zaključak da je povreda prava na suđenje u razumnom roku, posebno u stečajnim i izvršnim postupcima sistemski problem prisutan u kontinuitetu u Republici Srbiji. Evolucija prakse Evropskog suda za ljudska prava u slučajevima protiv Srbije pokazuje kako je od nepostojanja bilo kakvih pravnih sredstava kojima se štiti pravo na pravično suđenje isti sud zauzeo stav da je ustavna žalba delotvorno pravno sredstvo i širio ocenu o njenoj delotvornosti shodno izmenama u praksi Ustavnog suda. Opterećenost Ustavnog suda ne samo brojnim ustavnim žalbama, koje su postale nažalost i način otklanjanja neujednačene sudske prakse i neadekvatnih odluka redovnih sudova uz postupke zaštite prava na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima, stvaraju osnov za pitanje mogućnosti povrede prava na suđenje u razumnom roku i pred samim Ustavnim sudom. Ovo posebno u situaciji kada se na odluke po ustavnim žalbama pred istim sudom čeka više od tri godine i kada je procenat meritornih odluka neznatan. Navedena praksa Ustavnog suda nesumnjivo će dovesti do većeg broja odluka i ESLjP protiv RS u kojima će se isti sud izjasniti i o mogućoj povredi prava na suđenje u razumnom roku i pred Ustavnim sudom, na što ukazuju i neke odluke istog suda protiv zemalja u okruženju.
Ključne reči: razuman rok, ustavna povreda, ustavna žalba, delotvoran postupak, pravična naknada.
UDRUŽENJE NOVINARA KAO UMEŠAČ SUI GENERIS
OGLEDI
PROCESNO PRAVO
UDK: 347.921.3(497.11)
342.7:070-05(4971.11)
UDRUŽENJE NOVINARA KAO UMEŠAČ SUI GENERIS
* Dr Gordana Stanković, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu u penziji.
Rezime: U radu je analizirana odredba člana 65. Zakona o javnom informisanju i medijima (2023) kojom je regulisan institut mešanja udruženja novinara u parnicu koja se vodi povodom radnog spora između novinara kao tužioca i poslodavca a koja još uvek nije privukla pažnju pravnih pisaca. Okolnost da javni interes nalaže obezbeđenje pravne zaštite novinarima od šikaniranja kojima pravnu pomoć ne mogu da pruže sindikati u zaštiti i ostvarivanju radnopravne zaštite u parničnom postupku bila je osnovni pravnopolitički razlog koji je motivisao zakonodavca da predvidi mogućnost učešća udruženja novinara kao umešača u parnici na strani novinara kao tužioca. Osim pravnopolitičkih razloga zbog kojih je normirano ovo novo zakonsko rešenje u domenu civilne procedure, povod za ovaj rad bilo je nastojanje da se analiziraju uslovi pod kojima udruženje novinara može da se umeša u parnicu koja se vodi povodom radnog spora, konstatuju odstupanja od opšteg režima u pogledu instituta mešanja u tuđu parnicu regulisanog odredbama Zakona o parničnom postupku (2011) i odredi pravna priroda učešća udruženja novinara kao umešača.
Ključne reči: učešće trećih lica u tuđoj parnici, umešač, udruženje novinara kao umešač, intervencioni razlog, pravni interes.
Raskid ugovora o doživotnom izdržavanju
NASLEDNO PRAVO
Raskid ugovora o doživotnom izdržavanju
Svaka ugovorna strana može zahtevati da sud raskine ugovor o doživotnom izdržavanju ako se međusobni odnosi ugovornika, iz bilo kog uzroka, toliko poremete da postanu nepodnošljivi, a pitanje krivice za nastanak poremećenih odnosa je bez uticaja na odlučivanje o raskidu ugovora o doživotnom izdržavanju.
OBAVEZNE OTEŽAVAJUĆE OKOLNOSTI U SRPSKOM KRIVIČNOM ZAKONODAVSTVU
OGLEDI
KRIVIČNO PRAVO
UDK: 343.235(497.11)
OBAVEZNE OTEŽAVAJUĆE OKOLNOSTI U SRPSKOM KRIVIČNOM ZAKONODAVSTVU
* Mr Sretko Janković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.
Rezime: Krivična zakonodavstva institut olakšavajućih i otežavajućih okolnosti određuju na različite načine. Najčešće zakonodavac određuje neke tipične okolnosti od značaja za odmeravanje kazne, s tim što sud može uzeti u obzir i druge okolnosti, a obično unapred ne određuje koje su otežavajuće a koje olakšavajuće. Takav način regulisanja olakšavajućih i otežavajućih okolnosti bio je primenjen i u krivičnom zakonodavstvu Republike Srbije. Međutim, izmenama i dopunama Krivičnog zakonika iz 2012. godine uvedena je prva okolnost koju je sud pri odmeravanju kazne obavezan ceniti kao otežavajuću, a to je okolnost da je krivično delo učinjeno iz mržnje. Izmenama i dopunama Krivičnog zakonika iz 2019. godine zakonodavac se opredelio da i povrat odredi kao obaveznu otežavajuću okolnost, tako da sada naše krivično zakonodavstvo sadrži dve obavezne otežavajuće okolnosti. Uvođenje prve obavezne otežavajuće okolnosti motivisano je prvenstveno međunarodnim obavezama naše zemlje, dok je propisivanje druge obavezne otežavajuće okolnosti rezultat kaznenog populizma, koji je sve više prisutan u našem krivičnom zakonodavstvu.
Ključne reči: obavezne otežavajuće okolnosti, odmeravanje kazne, mržnja, povrat.
USLOVNI OTPUST KAO SREDSTVO KRIMINALNE POLITIKE U SUZBIJANJU KRIMINALITETA U BOSNI I HERCEGOVINI
OGLEDI BOSNE I HERCEGOVINE
UDK: 343.265.2(497.6)
343.846(497.6)
USLOVNI OTPUST KAO SREDSTVO KRIMINALNE POLITIKE U SUZBIJANJU KRIMINALITETA
U BOSNI I HERCEGOVINI
* Prof. dr Marina M. Simović, redovni profesor Fakulteta pravnih nauka Panevropskog univerziteta ‚‚Apeiron” u Banjoj Luci i sekretar Ombudsmana za djecu Republike Srpske.
** Prof. dr Vladimir M. Simović, tužilac Tužilaštva BiH i redovni profesor Fakulteta za bezbjednost i zaštitu ,,Slobomir P” Univerziteta u Banjoj Luci.
Rezime: U cilju suzbijanja kriminaliteta, savremeno krivično zakonodavstvo predviđa više krivičnih sankcija koje nadležni sudovi u zakonom propisanom postupku izriču učiniocima krivičnih djela. Osnovnu, najčešće propisanu i najznačajniju vrstu krivičnih sankcija predstavljaju kazne, posebno kazne zatvora. One se izriču krivično odgovornom učiniocu krivičnog djela u vremenski određenom trajanju. Pod određenim uslovima, ako je ostvarena svrha njihovog izricanja u smislu uspjeha u resocijalizaciji osuđenog učinioca, vrijeme trajanja izrečene kazne se može skratiti odlukom nadležnog administrativnog organa. To se postiže primjenom uslovnog otpusta koji se smatra vanredno značajnijim sredstvom suzbijanja kriminaliteta. U radu se analizira praksa primjene instituta uslovnog otpusta kao sredstva savremene kriminalne politike u čijoj se osnovi nalaze zahtjevi specijalne prevencije i individualnizacije kazne.
Ključne riječi: kazna zatvora, resocijalizacija, kriminalna politika, uslovni otpust osuđenog lica, Bosna i Hercegovina.