INSTITUT SEKUNDARNE PORESKE OBAVEZE U SRPSKOM PORESKOM PRAVU

TEMA BROJA

PORESKO PRAVO

UDK: 336.221(497.11)

INSTITUT SEKUNDARNE PORESKE OBAVEZE U SRPSKOM PORESKOM PRAVU
* Dr Dejan Popović, profesor emeritus Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
** Dr Gordana Ilić Popov, redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Rezime: Sa ciljem zaštite fiskalnog interesa Republike Srbije i sprečavanja potencijalnih zloupotreba, koje mogu da dovedu do izbegavanja plaćanja poreza, u srpski poreski sistem je pre nešto više od dve decenije uveden institut sekundarne poreske obaveze. Sekundarna poreska obaveza nastaje kad je neko lice odgovorno za dospelu (primarnu) poresku obavezu drugog poreskog obveznika ili za dospelu sekundarnu poresku obavezu drugog poreskog obveznika. Reč je o dodatnom obezbeđenju naplate dospelog poreskog duga, odnosno o svojevrsnom obliku odgovornosti za tuđu poresku obavezu, čiju pravnu prirodu autori nastoje da odrede. Oni analiziraju zakonom predviđene slučajeve kad dolazi do primene instituta sekundarne poreske obaveze i ukazuju na određene nepreciznosti u zakonskom definisanju i moguće propuste u njegovoj primeni. Posebno se bave slučajem „sekundarna sekundarna obaveza“, koja ukazuje na određenu tercijarnu poresku odgovornost, i problemima koji u vezi sa njom mogu da se jave u praksi. U radu je, takođe, ukazano na poreskoprocesne aspekte instituta sekundarne poreske obaveze.
Ključne reči: obezbeđenje poreske obaveze, odgovornost za tuđu poresku obavezu, poresko jemstvo, sekundarna poreska obaveza.

ŽALBA NA PRESUDU U SVETLU PRAKTIČNIH ASPEKATA APSOLUTNO I RELATIVNO BITNIH POVREDA KRIVIČNOG POSTUPKA I deo

NEDOUMICE

KRIVIČNO PRAVO

UDK: 343.156(497.11)

ŽALBA NA PRESUDU U SVETLU PRAKTIČNIH ASPEKATA APSOLUTNO I RELATIVNO BITNIH POVREDA KRIVIČNOG POSTUPKA
I deo
* Nikola Pantelić, viši javni tužilac u Beogradu.
Rezime: Tekst analizira ulogu žalbe u krivičnom postupku kao osnovnog pravnog sredstva za ispravljanje sudskih grešaka. U tekstu se podvlači šta žalba mora sadržati tj. propisane elemente i konkretne žalbene osnove kako bi bila pravno delotvorna. Posebno su razrađene apsolutno i relativno bitne povrede odredaba krivičnog postupka, koje mogu dovesti do ukidanja presude. Istaknuta je praksa domaćih i evropskih sudova u tumačenju pravila o nepristrasnosti sudije i razlozima za izuzeće. Zaključuje se da formalne greške postaju apsolutne tek kada zadovolje određene sadržinske uslove, a sam tekst ima jasan cilj da pruži praktični vodič za kvalitetnu izradu žalbe.
Ključne reči: žalba, bitne povrede, krivični postupak, nepristrasnost, presuda.

PRAVA RODITELJA U IZVRŠNOM POSTUPKU – PRAKSA USTAVNOG SUDAI NJEN DALJI RAZVOJ –

OGLEDI

porodično pravo

UDK: 347.635(497.11)

PRAVA RODITELJA U IZVRŠNOM POSTUPKU – PRAKSA USTAVNOG SUDAI NJEN DALJI RAZVOJ –
* Nenad Petrov , savetnik Ustavnog suda.
Rezime: U izvršnom postupku koji ima za predmet održavanje ličnih odnosa sa decom, roditelji relativno lako stiču status „žrtve“ povrede prava, ali ga veoma teško gube. Ustavni sud mora da uloži dodatne napore u radu na slučajevima kao što je S. Š., jer može se dogoditi da postane saučesnik u procesu u kome roditeljska prava, usled loše prakse državnih organa, gube na delotvornosti i postaju iluzorna.
Ključne reči: Ustavni sud, izvršni sud, prava roditelja, održavanje kontakta sa detetom, status „žrtve“.

STICANJE PRAVA KORIŠĆENJA ODRŽAJA

OGLEDI

stvarno pravo

UDK: 347.232.4(497.11)
STICANJE PRAVA KORIŠĆENJA ODRŽAJA
* Dr Dragiša B. Slijepčević, sudija Vrhovnog suda u penziji.

Rezime: Predmet rada je analiza pravnih mogućnosti da se analognom primenom pravnog instituta održaja stekne i pravo korišćenja na sredstvima u društvenoj svojini. To se čini sa aspekta postojeće zakonske regulative o dopuštenju konverzije prava korišćenja na građevinskom zemljištu u pravo svojine i aktuelne sudske prakse nastale nakon brisanja odredbe ZOSPO o zabrani održajnog sticanja prava svojine na sredstvima u društvenoj svojini. Izvršena je analiza pravnih pretpostavki koje su uslov za analognu primenu održajnog sticanja prava korišćenja i dati pravni razlozi da se primenom tog pravnog instituta ostvari usklađivanje faktičkog i pravnog stanja u odnosu na držaoce tog prava i upisane titulare istog u javnom registru. S tim u vezi, ukazano je i na zakonske posledice kojima se opredeljuje primena tog pravnog instituta kao preduslova za zakonsko dopuštenje konverzije prava korišćenja u pravo svojine.
Ključne reči: Održaj; Pravo korišćenja; Konverzija prava korišćenja u pravo svojine; Analogna primena održaja na pravo korišćenja.

NAPLATA POTRAŽIVANJA NA OSNOVU VERODOSTOJNE ISPRAVE I ODGOVARAJUĆI POSTUPAK II deo

UTICAJ ODLUKA USTAVNOG SUDA NA SUDSKU PRAKSU U UPRAVNOM SPORU

TEMA BROJA

upravn0 pravo

UDK: 342.9(497.11)
342.565.2
UTICAJ ODLUKA USTAVNOG SUDA NA SUDSKU PRAKSU U UPRAVNOM SPORU

* Radojka Marinković, sudija, predsednica Upravog suda.
Rezime: Vladavina prava je osnovna pretpostavka Ustava Republike Srbije i počiva na neotuđivim ljudskim pravima. Pravni poredak u Republici Srbiji je jedinstven, a uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Odnos tri grane vlasti zasniva se na međusobnom proveravanju i ravnoteži. Sudska vlast je nezavisna od zakonodavne i izvršne vlasti. Sudske odluke može preispitivati samo nadležni sud u zakonom propisanom postupku, a Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi. Ustavni sud nije deo sudske vlasti, već je samostalan i nezavisan državni organ, koji štiti ustavnost i zakonitost, kao i ljudska i manjinska prava i slobode. U referatu se obrađuju pravna pitanja sukobljena u odnosu Ustavnog suda i sudske vlasti zbog kasatornog dejstva odluka Ustavnog suda na sudske odluke i to da li Ustavni sud odlukom o usvajanju ustavne žalbe može poništiti pravnosnažnu sudsku odluku, posebno odluku najvišeg suda u zemlji i koje su granice aktivizma ustavnog sudovanja koje ne zadiru u nadležnost sudske vlasti, kada Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi pribegava tumačenju materijalnopravnih odredaba zakona i pravnih instituta. Kroz prikaz odluka Ustavnog suda, referat otvara i pitanje ekstenzivnog tumačenja zakonskih odredbi kojima Ustavni sud daje ono od mogućih značenja za koje nalazi da je spojivo sa ustavnim normama, nalazeći da njihova direktna primena nije ustavnopravno prihvatljiva, dok sama sporna odredba ostaje na snazi i njihov uticaj na sudsku praksu u upravnom sporu, ali i konzistentnost i koherentnost unutrašnjeg pravnog poretka.
Ključne reči: vladavina prava, jednistvenost pravnog poretka, sudska vlast, Ustavni sud, normativna kontrola, ustavna žalba, upravni spor.

 MJERE UPOZORENJA I USMJERAVANJA U MALOLJETNIČKOM KRIVIČNOM PRAVU I PRAKSI U BOSNI I HERCEGOVINI II DEO

MJERE UPOZORENJA I USMJERAVANJA U MALOLJETNIČKOM KRIVIČNOM PRAVU I PRAKSI U BOSNI I HERCEGOVINI I DEO

NAPLATA POTRAŽIVANJA NA OSNOVU VERODOSTOJNE ISPRAVE I ODGOVARAJUĆI POSTUPAK I deo

NEDOUMICE

PROCESNO PRAVO

UDK: 347.952(497.11)
NAPLATA POTRAŽIVANJA NA OSNOVU VERODOSTOJNE ISPRAVE I ODGOVARAJUĆI POSTUPAK
I deo
* Borivoje Živković, sudija Apelacionog suda u Beogradu u penziji.
Rezime: Kada je osnov potraživanja verodostojna isprava, tada je po zakonskoj naredbi inicijalno merodavan izvršni postupak, a za slučaj da izvršni dužnik učini verovatnim razloge uporebljene u prigovoru na rešenje o izvršenju koje je doneto na osnovu verodostojne isprave, dalji postupak se nastavlja u parnici a sud zastaje sa izvršnim postupkom, koji će se u svakom slučaju nastaviti. Njegov dalji tok tada određuje sadržaj pravnosnažne sudske odluke donete po pravilima parničnog postuka. Isključeno je u ovom slučaju neposedno podnošenje tužbe sudu, jer to nije slobodan izbor poverioca u materijalnom smislu. U članku su izloženi razlozi na tu temu.
Ključne reči: subjektivna građanska prava, predlog za izvršenje, verodostojna isprava, izvršni postupak, tužba, parnica.

KRIVIČNA DELA U VEZI SA ORUŽJEM, MUNICIJOM I ODGOVARAJUĆIM NAPRAVAMA – STANJE I PERSPEKTIVE

OGLEDI

KRIVIČNO PRAVO

UDK: 343.344(497.11)
351.753(497.11)
KRIVIČNA DELA U VEZI SA ORUŽJEM, MUNICIJOM I ODGOVARAJUĆIM NAPRAVAMA – STANJE I PERSPEKTIVE

* Prof. dr Milan Milošević, Fakultet za poslovne studije i pravo, Beograd.
Rezime: U aktuelnoj legislativi Republike Srbije su krivična dela u vezi sa oružjem, municijom i odgovarajućim napravama propisana kako u glavnom krivičnom tako i u sporednom krivičnom zakonodavstvu, tj. u Krivičnom zakoniku i Zakonu o ispitivanju, žigosanju i obeležavanju oružja, naprava i municije. Nacrtom zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, o kome Ministarstvo pravde sprovodi javnu raspravu počev od oktobra 2024. godine, obuhvaćena je celokupna ova problematika s ciljem da se redefiniše i skoncentriše – u pravcu potpunijeg harmonizovanja sa međunarodnim pravom i nespornog nomotehničkog efekta. Polazeći od toga, neophodno je sagledati krivična dela u vezi sa oružjem, municijom i odgovarajućim napravama, i to kako u aktuelnom domaćem glavnom i sporednom kri-vičnom zakonodavstvu (de lege lata) tako i u odgovarajućim odredbama međuna-rodnog i uporednog krivičnog prava, ali i u predstojećem domaćem zakonodavstvu (de lege ferenda).
Ključne reči: krivična dela, vatreno oružje, municija, eksplozivne materije, harmonizacija propisa, nove inkriminacije.